Живот са пејсмејкером

Сваке године у Србији више од 15.000 људи доживи срчани удар, иако је у последњих 15 година стопа смртности од болести срца и крвних судова опала, код жена за 14 одсто, а код мушкараца за 16 одсто. То је резултат увођења и повећања доступности разних метода за лечење инфаркта, али и боље организације хитног збрињавања кардиоваскуларних пацијената, који имају тегобе и са аритмијама, неправилним радом срца, умањењем функције овог органа... Веома је важно да се код људи код којих се открије неко од обољења срца обаве анализе и процедуре захваљујући којима се људима продужава живот. Једна од њих је и уградња пејсмејкера, апарата малих димензија, који се поставља на грудном кошу пацијента, испод кључне кости. У Србији сваке године пејсмејкер добије више од 4.000 пацијената, што је важно због поправљања ослабљене функције овог важног органа. Из овог апарата излази танка сонда, чији се врх угура кроз горњу вену до срчаних шупљина, обично до десне преткоморе. Ова процедура изводи се у локалној анестезији, а пацијент следећег дана може да иде кући. Захваљујући пејсмејкеру болесници могу да живе сасвим уобичајеним животом. То значи да могу нормално да се крећу, путују, возе аутомобил.

Како истиче кардиолог др Велибор Јовановић, након операције уградње пејсмејкера, пацијент започиње живот са, како неки тврде, најсавршенијим имплантом. Очекивани животни век пејсмејкера је од шест до 12 година, што, ипак, није универзално правило, јер на њега утичу бројни фактори, као што су тип и сложеност самог уређаја, проценат активности, као и сами електрични параметри који утичу на потрошњу струје коју добија из батерије.

– Као и након сваке операције, и они који имају уграђен пејсмејкер морају да иду на предвиђене контроле. С обзиром на то да је реч о електронском уређају, потребне су специјалне електронске провере које се обављају у одређеним временским интервалима. Контроле се обављају у државним, а однедавно и у приватним специјализованим центрима у којима раде кардиолози који се баве пејсмејкер терапијом. За преглед су неопходни специјални уређаји – програматори. Прва контрола обавља се након месец дана, а потом у интервалима од три, шест, девет месеци или једном годишње, што се процењује у односу на тип пејсмејкера, тренутни налаз, као и разлог због којег је уграђен – појашњава др Јовановић.

Код пацијената са уграђеним пејсмејкером саветује се у првих неколико месеци од операције, избегавање лежања на страни тела на којој је уграђен апарат, као и избегавање изразито снажних и енергичних покрета руком са стране где се он налази. Пацијент треба да избегава да се нађе у ситуацијама у којима би могао да прими ударац и добије повреде регије грудног коша у зони где је уграђен пејсмејкер.

– Важно је да избегава и јака електромагнетна поља. То значи да треба да се држи даље од опреме за магнетну резонанцу, уређаја за електрозаваривање, индустријске електричне опреме и генератора, индукционих пећи, електричних водова високог напона и трансформатора и трафостаница, радио-предајника велике снаге. Особа не треба да дира електрику аутомобила под хаубом док мотор ради (свећице, разводна капа...). Слободно, нормалним кораком, може да пролази кроз уређаје за откривање крађе на улазима у продавнице, али се не треба да се задржава у њиховој близини. Скенери за оружје на аеродромима, на улазу у суд или полицијску станицу могу да покрену аларм обезбеђењу, али неће оштетити уређај. Ако се покрене аларм, особа треба да покаже своју картицу која је доказ да има пејсмејкер или документ којим се то потврђује. Свакако би било боље да, ипак, пацијент нагласи обезбеђењу да има уграђен пејсмејкер и да их замоли да га претраже рецимо уз помоћ ручног скенера, али не у зони пејсмејкера, јер он садржи магнет – додаје др Јовановић.

Наш саговорник саветује пацијенте и да добро провере уземљење бојлера и шпорета, јер уколико су неисправни, функција пејсмејкера може да буде компромитована због електромагнетне интреференце. С друге стране, није потврђено да мобилни телефон или преносни музички уређај могу трајно да поремете рад модерних пејсмејкера, мада произвођачи препоручују да се они не држе у блиском контакту, па је боље да се не стављају у џеп кошуље.

Уколико особа са пејсмејкером осети тегобе, као што су вртоглавица или неправилан рад срца, саветује се да одмах оде на ванредну амбулантну контролу пејсмејкера. Ако пацијент изгуби свест или му се успори срчани рад, а својевремено је због тога и оперисан, потребно је да га прегледа лекар који ће рутинским ЕКГ снимањем видети да ли пејсмејкер ради. Уређај је програмиран тако да не дозвољава да број откуцаја падне испод жељене фреквенције, која се обично креће од 50 до 70 у минути.