Život sa pejsmejkerom

Svake godine u Srbiji više od 15.000 ljudi doživi srčani udar, iako je u poslednjih 15 godina stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova opala, kod žena za 14 odsto, a kod muškaraca za 16 odsto. To je rezultat uvođenja i povećanja dostupnosti raznih metoda za lečenje infarkta, ali i bolje organizacije hitnog zbrinjavanja kardiovaskularnih pacijenata, koji imaju tegobe i sa aritmijama, nepravilnim radom srca, umanjenjem funkcije ovog organa... Veoma je važno da se kod ljudi kod kojih se otkrije neko od oboljenja srca obave analize i procedure zahvaljujući kojima se ljudima produžava život. Jedna od njih je i ugradnja pejsmejkera, aparata malih dimenzija, koji se postavlja na grudnom košu pacijenta, ispod ključne kosti. U Srbiji svake godine pejsmejker dobije više od 4.000 pacijenata, što je važno zbog popravljanja oslabljene funkcije ovog važnog organa. Iz ovog aparata izlazi tanka sonda, čiji se vrh ugura kroz gornju venu do srčanih šupljina, obično do desne pretkomore. Ova procedura izvodi se u lokalnoj anesteziji, a pacijent sledećeg dana može da ide kući. Zahvaljujući pejsmejkeru bolesnici mogu da žive sasvim uobičajenim životom. To znači da mogu normalno da se kreću, putuju, voze automobil.

Kako ističe kardiolog dr Velibor Jovanović, nakon operacije ugradnje pejsmejkera, pacijent započinje život sa, kako neki tvrde, najsavršenijim implantom. Očekivani životni vek pejsmejkera je od šest do 12 godina, što, ipak, nije univerzalno pravilo, jer na njega utiču brojni faktori, kao što su tip i složenost samog uređaja, procenat aktivnosti, kao i sami električni parametri koji utiču na potrošnju struje koju dobija iz baterije.

– Kao i nakon svake operacije, i oni koji imaju ugrađen pejsmejker moraju da idu na predviđene kontrole. S obzirom na to da je reč o elektronskom uređaju, potrebne su specijalne elektronske provere koje se obavljaju u određenim vremenskim intervalima. Kontrole se obavljaju u državnim, a odnedavno i u privatnim specijalizovanim centrima u kojima rade kardiolozi koji se bave pejsmejker terapijom. Za pregled su neophodni specijalni uređaji – programatori. Prva kontrola obavlja se nakon mesec dana, a potom u intervalima od tri, šest, devet meseci ili jednom godišnje, što se procenjuje u odnosu na tip pejsmejkera, trenutni nalaz, kao i razlog zbog kojeg je ugrađen – pojašnjava dr Jovanović.

Kod pacijenata sa ugrađenim pejsmejkerom savetuje se u prvih nekoliko meseci od operacije, izbegavanje ležanja na strani tela na kojoj je ugrađen aparat, kao i izbegavanje izrazito snažnih i energičnih pokreta rukom sa strane gde se on nalazi. Pacijent treba da izbegava da se nađe u situacijama u kojima bi mogao da primi udarac i dobije povrede regije grudnog koša u zoni gde je ugrađen pejsmejker.

– Važno je da izbegava i jaka elektromagnetna polja. To znači da treba da se drži dalje od opreme za magnetnu rezonancu, uređaja za elektrozavarivanje, industrijske električne opreme i generatora, indukcionih peći, električnih vodova visokog napona i transformatora i trafostanica, radio-predajnika velike snage. Osoba ne treba da dira elektriku automobila pod haubom dok motor radi (svećice, razvodna kapa...). Slobodno, normalnim korakom, može da prolazi kroz uređaje za otkrivanje krađe na ulazima u prodavnice, ali se ne treba da se zadržava u njihovoj blizini. Skeneri za oružje na aerodromima, na ulazu u sud ili policijsku stanicu mogu da pokrenu alarm obezbeđenju, ali neće oštetiti uređaj. Ako se pokrene alarm, osoba treba da pokaže svoju karticu koja je dokaz da ima pejsmejker ili dokument kojim se to potvrđuje. Svakako bi bilo bolje da, ipak, pacijent naglasi obezbeđenju da ima ugrađen pejsmejker i da ih zamoli da ga pretraže recimo uz pomoć ručnog skenera, ali ne u zoni pejsmejkera, jer on sadrži magnet – dodaje dr Jovanović.

Naš sagovornik savetuje pacijente i da dobro provere uzemljenje bojlera i šporeta, jer ukoliko su neispravni, funkcija pejsmejkera može da bude kompromitovana zbog elektromagnetne intreference. S druge strane, nije potvrđeno da mobilni telefon ili prenosni muzički uređaj mogu trajno da poremete rad modernih pejsmejkera, mada proizvođači preporučuju da se oni ne drže u bliskom kontaktu, pa je bolje da se ne stavljaju u džep košulje.

Ukoliko osoba sa pejsmejkerom oseti tegobe, kao što su vrtoglavica ili nepravilan rad srca, savetuje se da odmah ode na vanrednu ambulantnu kontrolu pejsmejkera. Ako pacijent izgubi svest ili mu se uspori srčani rad, a svojevremeno je zbog toga i operisan, potrebno je da ga pregleda lekar koji će rutinskim EKG snimanjem videti da li pejsmejker radi. Uređaj je programiran tako da ne dozvoljava da broj otkucaja padne ispod željene frekvencije, koja se obično kreće od 50 do 70 u minuti.