Сегрегација ученика и 23 године после рата

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Ученици у Јајцу су недавно однели победу и јавним протестима спречили планирано раздвајање средњошколаца по националној линији – помрсивши замисли тамошњим политичарима. Али, проблем подељености у ђачким клупама и даље лебди над 56 oсновних школа у Федерацији БиХ. У том ентитету основци седе у одвојеним просторијама испод једног те истог крова и уче по различитим наставним плановима и програмима, босанском или хрватском. Та неславна необичност својствена за БиХ названа је „две школе под једним кровом”.

Кантоналне власти у Јајцу биле су не тако давно одлучне да формирају и једну средњу школу ексклузивно за бошњачку децу, незадовољни тиме што је тамошњи систем базиран на хрватском програму. Вишемесечни протести ђака приморали су кантоналне власти да повуку ту одлуку. Но, заостаци рата и етничког неповерења се у другим срединама и даље преливају на образовни систем у основним школама.

Са поделама у купама почело се после рата када родитељи нису желели слати децу у школе у „непријатељском окружењу”. У крајевима где су средине етнички помешане, и 23 године након рата деца уче у физички одвојеним просторијама, или, зависно од решења, у одвојеним сменама.

Реч је о школама у три кантона у Федерацији БиХ: Зеничко-добојском, Херцеговачко-неретванском и Средњобосанском.

У извештају ОЕБС-а представљеном у Сарајеву, наводи се да ова пракса, која је требала да послужи као привремено решење, већ годинама продубљује поделе и „идеју уметних разлика”. Констатује се да проблем треба решити и примећује да ће то ићи веома тешко јер „постоје намере за оснивање нових школа овог типа”.

„Деца и родитељи брину за очување националног идентитета”, наводи се, између осталог, у извештају ОЕБС-а.

Брус Бертон, шеф мисије ОЕБС-а у БиХ, каже да разуме осетљивост питања, страхове и неопходност поштовања језичког и културног диверзитета различитих народа, те сугерише решење: „Једна школа, један директор, један заменик директора, исто особље, једно наставничко веће, заједничка настава за децу, посебно у предметима који нису осетљива, попут математике, физичког, информатике.”

Проблемом сегрегације позабавио се и „Њујорк тајмс”, у тексту који говори о подељености у Травнику и Мостару. Репортерка тог листа посетила је Травник, то јест школу која је због наследства рата подељена климавом металном оградом.

„Деца хрватске националности, католици, похађају школу на десној страни зграде, док њихови бошњачки вршњаци, муслимани, иду у школу на левој страни зграде. За многе ученике, ова подела је нежељена реликвија последњег рата у БиХ”, пише амерички лист.

Ученици су испричали да деца не желе да се друже у школи, али да то раде после наставе у кафићима. Ауторка чланка наводи да се поделе продубљују у БиХ, где националистички политичари опет потичу национална супарништва. У тексту се истиче да су „хрватски националисти посебно отпорни на овај подељени систем, зато што би успостављање мултиетничких државних школа било препрека за успостављање хрватске аутономне покрајине у БиХ”. Новинарка примећује да су током њене посете школи ученици на хрватској страни дворишта играли фудбал, те да је у једном тренутку лопта одлетела преко ограде ученицима из друге школе.

„Ученик је покупио лопту и вратио је назад преко ограде. Обоје су се осмехнули, али нису ништа рекли”, препричала је новинарка.