Segregacija učenika i 23 godine posle rata

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Učenici u Jajcu su nedavno odneli pobedu i javnim protestima sprečili planirano razdvajanje srednjoškolaca po nacionalnoj liniji – pomrsivši zamisli tamošnjim političarima. Ali, problem podeljenosti u đačkim klupama i dalje lebdi nad 56 osnovnih škola u Federaciji BiH. U tom entitetu osnovci sede u odvojenim prostorijama ispod jednog te istog krova i uče po različitim nastavnim planovima i programima, bosanskom ili hrvatskom. Ta neslavna neobičnost svojstvena za BiH nazvana je „dve škole pod jednim krovom”.

Kantonalne vlasti u Jajcu bile su ne tako davno odlučne da formiraju i jednu srednju školu ekskluzivno za bošnjačku decu, nezadovoljni time što je tamošnji sistem baziran na hrvatskom programu. Višemesečni protesti đaka primorali su kantonalne vlasti da povuku tu odluku. No, zaostaci rata i etničkog nepoverenja se u drugim sredinama i dalje prelivaju na obrazovni sistem u osnovnim školama.

Sa podelama u kupama počelo se posle rata kada roditelji nisu želeli slati decu u škole u „neprijateljskom okruženju”. U krajevima gde su sredine etnički pomešane, i 23 godine nakon rata deca uče u fizički odvojenim prostorijama, ili, zavisno od rešenja, u odvojenim smenama.

Reč je o školama u tri kantona u Federaciji BiH: Zeničko-dobojskom, Hercegovačko-neretvanskom i Srednjobosanskom.

U izveštaju OEBS-a predstavljenom u Sarajevu, navodi se da ova praksa, koja je trebala da posluži kao privremeno rešenje, već godinama produbljuje podele i „ideju umetnih razlika”. Konstatuje se da problem treba rešiti i primećuje da će to ići veoma teško jer „postoje namere za osnivanje novih škola ovog tipa”.

„Deca i roditelji brinu za očuvanje nacionalnog identiteta”, navodi se, između ostalog, u izveštaju OEBS-a.

Brus Berton, šef misije OEBS-a u BiH, kaže da razume osetljivost pitanja, strahove i neophodnost poštovanja jezičkog i kulturnog diverziteta različitih naroda, te sugeriše rešenje: „Jedna škola, jedan direktor, jedan zamenik direktora, isto osoblje, jedno nastavničko veće, zajednička nastava za decu, posebno u predmetima koji nisu osetljiva, poput matematike, fizičkog, informatike.”

Problemom segregacije pozabavio se i „Njujork tajms”, u tekstu koji govori o podeljenosti u Travniku i Mostaru. Reporterka tog lista posetila je Travnik, to jest školu koja je zbog nasledstva rata podeljena klimavom metalnom ogradom.

„Deca hrvatske nacionalnosti, katolici, pohađaju školu na desnoj strani zgrade, dok njihovi bošnjački vršnjaci, muslimani, idu u školu na levoj strani zgrade. Za mnoge učenike, ova podela je neželjena relikvija poslednjeg rata u BiH”, piše američki list.

Učenici su ispričali da deca ne žele da se druže u školi, ali da to rade posle nastave u kafićima. Autorka članka navodi da se podele produbljuju u BiH, gde nacionalistički političari opet potiču nacionalna suparništva. U tekstu se ističe da su „hrvatski nacionalisti posebno otporni na ovaj podeljeni sistem, zato što bi uspostavljanje multietničkih državnih škola bilo prepreka za uspostavljanje hrvatske autonomne pokrajine u BiH”. Novinarka primećuje da su tokom njene posete školi učenici na hrvatskoj strani dvorišta igrali fudbal, te da je u jednom trenutku lopta odletela preko ograde učenicima iz druge škole.

„Učenik je pokupio loptu i vratio je nazad preko ograde. Oboje su se osmehnuli, ali nisu ništa rekli”, prepričala je novinarka.