Мало је нових лекова за рак плућа

Нови Сад – Годишње 1.600 Војвођана оболи од рака плућа. Лекари указују на пушење као један од највећих узрока, да се болест учестало појављује и другде у Европи, али да је овде смртност већа. Разлика је и у томе што овде нема довољно нових, кажу веома скупих, лекова. Шта се на том пољу ради у свету и докле сеже модерна медицина, стручна јавност могла је да чује на Централноевропском конгресу о карциному бронхија, који је прошле недеље у Новом Саду окупио око 300 учесника.

Дошли су из Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Словачке и земаља бивше Југославије, а домаћин им је био Институт за плућне болести Војводине из Сремске Каменице. На скупу су представљени и најбољи радови са Светског конгреса о канцеру бронхија, одржаног пре свега месец и по у Канади, у Торонту. Било је и младих слушалаца, међу којима 35 студената с новосадског Медицинског факултета.

Пулмолог-онколог проф. др Невена Сечен из управе Института, која је била на челу научног комитета овог конгреса, каже да су имали циљ да се наша медицинска јавност упозна са резултатима лечења најновијим лековима и да сви удружено омогуће да ти медикаменти буду доступни пацијентима.

– Вероватно вам је познато да је хемиотерапија постигла много, да се њом постижу добри резултати, али не довољно добри, колико се сада може постићи са биолошком имунотерапијом – каже за „Политику” др Сечен, али напомиње да се оваква терапија може давати само одговарајућим пацијентима.

Лековима се делује, објашњава докторка, на мутације које даје туморска ћелија, а оне се „виде” кроз такозвани молекулски прозор. Није више довољна, напомиње наша саговорница, само патохистолошка дијагноза.

– Ти лекови су заправо инхибитори мутација, односно бујања малигних ћелија, и ту се јако добри резултати у свету постижу биолошком имунотерапијом. Ми највише тих лекова имамо кроз клиничке студије. Показали су се добри резултати. Наш републички фонд нам је омогућио инхибиторе за ЕГФР – имамо три лека који су се показали као врло моћни. На врата улазе стално нови, али у врло малим количинама – истиче професорка.

Једна студија је показала колико се у земљама источне Европе касни са иновативним лековима. Како се неки лансира, каже, тако се он почне давати пацијентима тек након три до четири године, док је у земљама ЕУ то могуће за два до три месеца: „Желимо да се заједничким снагама омогући да се тај размак и код нас, што год је то реалније, смањи.”

На нашу саговорницу највећи утисак оставља сазнање да иновативни лек из имунотерапије омогућава 35 месеци до појаве нове болести, што је у грудној онкологији, истиче, изузетно велики успех јер је досад тај период био 10 до 11 месеци.

– Сада је у Торонту приказано искуство са новим леком који омогућава боље преживљавање и који би могао да постане стандард у лечењу. Суштина је да се кроз све ове радове јасно види да има наде за пацијенте и да још увек, наравно, сви заједно морамо да се боримо да та нада буде што ефектнија – додаје.

Конгрес у склопу ког се европски стручњаци за канцер бронхија састају 17. пут под капом своје Централноевропске асоцијације, први пут се одржао ван неке земље ЕУ. То за војвођански институт значи да су „препознати у Европи, да нас цене и прихватају као равне себи, а то је резултат велике, стручне традиције ове куће”.

Први овакав скуп је одржан у Прагу деведесетих година прошлог века. Били су то сусрети стручњака на две године, а касније се прешло на годишњи ритам. И та ствар, између осталог, говори о напретку дијагностике и терапије канцера бронхија.

Секретар: Значајна улагања за две године

Борба против канцера плућа један је од приоритета здравственог система Војводине, истакао је покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић, који је приредио пријем за учеснике стручног скупа. Навео је да је у претходне две године доста уложено у обнову болница плућне патологије, најсавременију дијагностичку и терапијску опрему, као и у савремене лекове.

Пријем је био у свечаном холу зграде покрајинске владе.

– Били су одушевљени гостопримством и архитектуром – каже др Невена Сечен.

Здање некадашње Дунавске бановине (1939–1941) у Краљевини Југославији пројектовао је Драгиша Брашован.