Мала Меркел или Мерц наслеђују Ангелу

Канцеларка Ангела Меркел намерава да остане на челу владе до 2021. године, али после данашњих избора за страначког лидера мало је вероватно да ће икада више заузети прво место на „Форбсовој” листи најмоћнијих жена. Иако је амерички бизнис магазин прво место осам година заредом резервисао за њу, процењује се да је „ера Меркелове” готова.

И да је под великим знаком питања да ли ће по избору новог лидера њене странке остати канцеларка до краја мандата или ће бити расписани превремени парламентарни избори.

Уколико победи њен стари ривал Фридрих Мерц, такав исход је вероватан. Победи ли Анегрет Крамп-Каренбауер, генерална секретарка, коју је сама Меркелова предложила – влада ће „изгурати” до краја мандата, али без снаге коју је имала пре, рецимо, две године, када јој се политика отворених врата за мигранте „обила о главу”. Почетак краха најавило је већ полугодишње формирање владе.

У Хришћанскодемократској унији (ЦДУ) воле да кажу да, бирајући лидера странке, бирају и будућег канцелара, али и неформалног лидера Европске уније. Чланови странке се називају међу собом „удружење за избор канцелара”.

Иако је трпела оштре критике због мигрантске политике и суочила се с лошим рејтингом странке на покрајинским изборима, ипак је одлука Меркелове, коју је саопштила у октобру, да се неће кандидовати на страначким изборима за председника – изазвала шок.

Чињенице да је странку предводила већ 18 година, да је обезбедила четири узастопне победе својој странци на парламентарним изборима и да је немачку владу водила у време три америчка председника, четири француска, четири британска премијера, пет грчких или седам италијанских – само су допринеле неверици.

Чак и пошто је рејтинг ЦДУ са прошлогодишњих 33 одсто подршке, колико је странка освојила на парламентарним изборима, пала на 28 одсто, што су показали недавни регионални избори. С друге стране, неки аналитичари кажу да је било крајње време и да је канцеларка остала на функцији чак и кад јој је истекло време.

Сматра се да би избор бивше премијерке најмање немачке покрајине Зарланд и генералне секретарке странке Анегрет Крамп-Каренбауер (57), популарно назване АКК или „мала Меркел”, значио да ће правац којим је Ангела Меркел водила странку, из чега је проистицао и начин вођења владе – остати непромењен: од миграције до фискалне политике.

То би значило и наставак политике најјаче привредне силе у ЕУ. Према прошлонедељном истраживању, АКК има подршку више од 40 одсто испитаника. Проблем за њу могао би да буде у томе што, иако су предизборне анкете показале да би немачки бирачи волели управо њу да виде на челу странке, верује се да нема већину међу 1.001 делегатом који ће у Хамбургу данас одлучивати о томе, иако је у странци подржавају женска удружења и разне друге интересне групе. 

Бизнисмен и милионер Фридрих Мерц (63), који је себе скромно описао као припадника више средње класе, наводно има подршку већине делегата који ће гласати. У ту групу се убрајају млађи делегати и представници пословних интереса. И не мање важно: има јавну подршку утицајног председника Бундестага Волфганга Шојблеа, који је рекао да би „најбоље за државу било да већину добије Мерц”.

Уз то, немачки медији тврде да Мерц све ове године није заборавио да га је на страначким изборима 2002. године победила Меркелова, након чега се повукао из руководства странке. Сада када се, после повлачења из политике у бизнис, поново вратио на политички терен, кажу да то не би урадио без озбиљне припреме и чврстих показатеља да ће победити.

Већ то што је он, као велики критичар политике Меркелове, постао званични кандидат за лидера значи да у странци постоји велика жеља за промене и да би његова победа сигурно већ идуће године довела до превремених избора. Поготово зато што је досадашњем страначком руководству замерао што су допустили да на антимигрантској политици до неслућених размера ојача десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) и што он својим ставовима и реториком намерава да врати конзервативне бираче који су „пребегли”.

Мало ко се усуђује да прогнозира победника. Немачки медији остављају отвореним обе могућности и склони су да тврде да ће говори кандидата уочи гласања бити пресудни за одлуку. Мада такав став нимало није својствен немачком менталитету. За трећег кандидата, министра здравља Јенса Шпана, сви углавном говоре да је још увек млад (38) и не очекује се да ће проћи први круг гласања, него да ће његове присталице дати свој глас Мерцу.