Бутик уместо познате књижаре

Ниш – Културни посленици рећи ће да је стваралаштво главни  и почетни ослонац свеопштег препорода – не кошта много, а даје најбоље резултате и то одмах. Нишки се, пак, слажу да је њихов град опет на једном таквом почетку, после пропадања највећих издавачких кућа, „Просвете” и „Градине” крајем прошлог и почетком овог века.

Први потез Јовице Стефановића Нинија, новог власника „Просвете”, био је укидање издавачке делатности која је била у успону, и знак распознавања Ниша на културној мапи Србије. Нови власник није се ни срео са редакцијом коју су чинили Бојан Јовановић, сарадник САНУ, Горан Максимовић, професор Филозофског факултета – групе за књижевност, Добривоје Јефтић, књижевник, и Тихомир Нешић, главни уредник, књижевник и новинар.

– Ми нисмо били запослени у „Просвети” и нисмо знали шта се догађа, а нико се ни словом није запитао за судбину издаваштва те куће која је више пута награђивана на сајмовима за своје едиције, посебно за библиотеку „Душа и култура” – рекао је за „Политику” Нешић који још оцењује да се Ниш у овој области вратио за пола века уназад.

Нешић подсећа да је у тренутку гашења издавачке делатности „Просвета” покренула часопис за књижевност и друштвена питања „Српски југ”, да је имала уговоре са Министарством културе и градом за пројекте „Књижевност југа Србије” (планирано издавање 30 књига – пет кола по шест књига за пет година) и „Књижевност Ниша”. Та издавачка кућа имала је и уговоре са највећим бројем факултета Универзитета у Нишу, па је, осим уметничке, имала и научну мисију.

– Срећна је околност да се, мање-више, одржава неколико приватних издавача. Они, ипак, немају јасно дефинисан концепт, замах и снагу да представљају истинску издавачку делатност какву заслужује Ниш – наводи Тихомир Нешић.

Оснивању издавачког предузећа „Градина” (први корак био штампање сабраних дела Бранка Миљковића), којом је означена ренесанса нишке културне сцене почетком седамдесетих година прошлог века, претходило је обнављање истоименог часописа за књижевност, уметност и културу – стожерно место окупљања писаца. „Градина” је својим значајем превазилазила локални оквир и заузимала је високо место на југословенској књижевној мапи, не занемарујући завичајно стваралаштво и ауторе из Ниша и његовог залеђа. Тај сјај угасио се крајем прошлог и почетком овог века, а од некадашње куће остало је седморо запослених који живе од издавања пословног простора. А издања, штампана ћирилицом, тада су продавана и уважавана у Хрватској и Словенији.

„Градина” се урушавала изнутра и споља. Како је имала и своју малопродају и своју велепродају, комерцијални сектор развијао се неоправдано брже од издавачке делатности која се, у једном тренутку, нашла у подређеном положају што је био парадокс, јер је издаваштво било и остало основна делатност и разлог настанка те установе.

– На њено гушење пресудно су утицали догађаји 2000. године. Нова градска власт није испољила интересовање за њено очување. „Градина” је подржавала националну самобитност и вредновање домаћих стваралаца што је, такође, некоме засметало – оцењује за наш лист Саша Хаџи Танчић, књижевник и један од ранијих директора и главних уредника „Градине”. Кућа је брзо остала без својих просторија и књижарског простора, па и без оне књижаре у Обреновићевој улици која је, од симбола књижарства, претворена у бутик.

Оно по чему ће „Просвета” и „Градина” остати упамћене јесу капитална издања: нишке антологије приповетке, поезије, есејистике и драме у издању првог или Енциклопедије Ниша (четири тома) и Историје Ниша (два тома), у издању другог издавача. Још је много вредних књига тих издавача којих више нема у књижарама, већ се могу само изнајмити на по неколико сати у библиотеци.

– Посрнуће нишког издаваштва не само да мора да увери, већ и да забрине нову градску власт. Можда би требало покушати са обновом „Градине” која би могла да споји три века, и то треба учинити најкасније до 2010. године, када се обележава 110 година истоименог часописа – каже Хаџи Танчић.

Власник приватне издавачке куће „Зограф” Деспот Деспотовић, уз објављивање најпознатијих српских писаца, започиње сарадњу и са хрватским ауторима (Кристина Деспот), враћа се тржишту где се некад знало само, како наводи, за телевизоре Електронске индустрије, „Ниш-експрес” и часопис „Градину.”

– Тренутно смо на сајму у Сарајеву, настојим да будемо присутни у Загребу, Подгорици, Скопљу. Град ништа не чини да помогне својим издавачима – каже Деспотовић за „Политику”.

Тешко се књига пробијала у ове крајеве. Пре ослобођења, Турци су је заптили на граници; по ослобођењу, доспевала је захваљујући пренумерантима. Данас се исписује још једна књига – књига нечувеног јада, док Ниш, како је писао Иво Андрић говорећи о уметности, остаје и даље без оно „мало соли међу прстима”.