Трибунал заташкао доказе о „жутој кући”

Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију представио је јуче до сада непознати извештај из 2003. године, у којем осам Албанаца, припадника ОВК, сведочи о трговини људским органима на Косову. Овај извештај је, како Дрецун тврди за „Политику”, 15 година био познат Хашком трибуналу и свим истражитељима, али је заташкан како би кривци избегли правду.

Реч је о извештају о посети шефа одељења за истраге Хашког трибунала, Патрика Лопеза Тереза и његовом састанку са директором одељења за правду Унмика. Извештај је, према речима Дрецуна, базиран на интервјуу са осам сведока.

„Сви редом су Албанци са Косова и из Црне Горе и служили су у ОВК. Четири сведока су директно учествовала у транспорту најмање 90 Срба и других у илегалне затворе у централној и северној Албанији. Тројица од њих су испоручивала заробљенике у клинику јужно од Бурела. Два сведока тврде да су учествовала у транспорту делова тела и органа на аеродром ’Ринас’ у близини Тиране”, рекао је Дрецун за РТС.

Сви транспорти и хируршке процедуре обављени су са знањем и учешћем официра ОВК, као и лекара са Косова и из иностранства, наглашава Дрецун и додаје да у извештају пише да су то активно подржавали људи из састава албанске тајне полиције, под контролом бившег премијера Салија Берише.

„Уз помоћ УВ лампи утврђено је оно што је невидљиво голим оком и све је јасно. Докази су били ту и ми смо их сада раскринкали јер смо их суочили са њиховим документом који су заташкавали. Аутори извештаја наводе да је све урађено у организацији албанских служби, као и службе чији је шеф био Кадри Весељи који сада прети српском народу. Сада је на потезу Специјално тужилаштво за злочине на Косову. Њима је доступна база података Хашког трибунала и архива Унмика. Ако буду тражили, ми ћемо им доставити извештај који показује да је ово био заједнички подухват дреничке групе ОВК и власти Албаније”, каже Дрецун за „Политику”.

Он наводи да су у томе учествовали Хашим Тачи, Агим Чеку, Сулејман Сељими, Кадри Весељи, Џавид Хаљити и други и оцењује да би сви они по командној одговорности морали да буду процесуирани.

„Кључно је то што ти несрећни људи нису сахрањивани само на северу Албаније, већ и у централном делу, што није могло да се догоди без знања тадашњег руководства Албаније.

Подсећамо да је специјални међународни тим почео истрагу о трговини људским органима да би проверио наводе из извештаја Дика Мартија. У медијима се уназад седам година спекулисало да су нађени чврсти докази о овим страшним догађајима. Марти је оптужио неколико бивших команданата ОВК, укључујући и Тачија. Ипак, злочини над више од 300 Срба и данас су нерасветљени. По окончању истраге, претходни тужилац Клинт Вилијамсон је 2014. године саопштио да нису нађени докази о трговини органима.

Случај познат као жута кућа тако је остао мртво слово на папиру. Јавност одавно зна детаље ужасних прича о отимању људи, одвођењу у импровизовану болницу, тајним операцијама узимања виталних органа и траговима тих злочина нађених у кући у којој сада живе неки други људи. Па ипак, још нико због тога није одговарао.

Док истрагу случаја „жута кућа” није преузео међународни тим тужилаца, поступак је водило српско Тужилаштво за ратне злочине, пративши трагове из књиге „Лов”, бивше хашке тужитељке Карле дел Понте. У тој књизи Дел Понтеова пише да су у лето 1999. косовски Албанци камионима пребацили на север Албаније 300 отетих особа.

Једна просторија у жуто окреченој кући служила је као операциона сала. Хирурзи су људима вадили органе, које би затим слали преко аеродрома „Ринас” код Тиране, што се поклапа са извештајима које је јуче поменуо Дрецун.

Тужилаштво је још 2012. године дошло до сведока, бившег припадника ОВК, који је говорио о операцијама одузимања органа. Његова прича о томе како је једном српском младићу извађено срце да би било продато на црном тржишту, чула је цела Србија. Тај човек је добио заштиту српске полиције и његов исказ био је доступан Вилијамсону. Очевидац и учесник очигледно није био довољан тужиоцу, па је уместо да подигне оптужницу, само захвалио Србији на сарадњи.

Током скоро две деценије, независне истраге водило је више истражитеља, али и независне новинарске екипе. Тако се сазнало да је у извештају Унмика из „жуте куће”, забележено да су нађени лекови и опрема који потврђују да је на том месту било хируршких захвата. На два места нађени су и трагови крви. Укућани тврде да потичу од клања стоке. Или, како су рекли, од порођаја једне од укућанки.

Списима случаја „жута кућа” у које је „Политика” својевремено имала увид, придодат је и транскрипт емисије новинара Би-Би-Сија Ника Торпа, који је дошао до очевидаца злочина над Србима. У емисији је објављен разговор са човеком који је био злостављан у бази ОВК у пограничном градићу Кукеш.

„Видео сам много тога, видео сам како пребијају људе, боду их ножевима. Видео сам људе којима су облачили панцирна одела, а затим пуцали у њих да би проверили да ли су одела заиста непробојна”, каже један очевидац.

Други је причао да су тројица заробљеника одведена у једну приватну кућу у близини Кукеша, где су их дочекали лекари.

„Када смо довезли прву групу са Косова у Бурељ чуо сам да их лекари прегледају и да им узимају узорке крви. Пазили су да их не туку и не малтретирају. То је било потпуно необјашњиво. Кога би се још тицало њихово здравствено стање? Касније сам чуо да се ови затвореници, или можда њихови бубрези, транспортују на аеродром и затим превозе у Турску”, рекао је тај човек.

Харадинај је, сумња се, у том периоду бар једном недељно авионом путовао у Тирану одакле се враћао са торбом пуном пара. Наше тужилаштво дошло је до информација да је Харадинај искористио родбинску везу преко супруге са албанским принцем Леком Зогуом да га убеди да утиче на Беришу да уклони све доказе који га повезују са убијањем Срба ради узимања органа.