Европска комисија против доминације долара

Европска унија нема јасну слику својих финансија након изласка Велике Британије из ње идућег пролећа, али жели да евро на међународној финансијској сцени постане озбиљан такмац америчком долару. „У текућој ситуацији трговинских ратова, америчких екстериторијалних санкција, тржишни играчи траже алтернативе”, поручио је ове седмице Пјер Московиси, европски комесар за економију.

Берзе нису баш сигурне да је евро данас стасао за изазов долару.

Након неубедљивог исхода заседања министара финансија уније ове седмице (3–5. децембар) о реформама еврозоне, берзе су јуче обориле вредност деоница европских компанија на најнижи ниво од децембра 2016, пренеле су агенције.

„Ћудљива политичка збивања и успорен привредни раст нагнали су инвеститоре да повуку 62 милијарде долара капитала из Европе, највећу суму у односу на све друге регионе света”, упозорила је јуче агенција Блумберг.

Слично страним инвеститорима, и Европска централна банка (ЕЦБ) ових дана шаље сигнале упозорења на нову могућу кризу, десет година пошто се монетарна унија ЕУ још није опоравила од глобалне кризе из 2008.

„Финансијски систем еврозоне је од маја ове године рањивији на шокове, због бујања протекционизма, политичких турбуленција унутар монетарне уније ЕУ и превирања у појединим земљама у развоју”, навео је ЕЦБ.

По оцени ЕЦБ-а четири огромна ризика управо прете еврозони: нагла бежанија инвеститора, одрживост спољних дугова појединих чланица (читај: првенствено Италије), оскудна профитабилност банака која кочи инвестиције и мањак ликвидности.

Упркос туробној поруци ЕЦБ-а, министри финансија ЕУ укрстили су ове седмице копља не само око прижељкиваног буџета еврозоне (где је Холандија оштро устала против предлога Француске) и заједничких гаранција приватних депозита у комерцијалним банкама (Немачка против свих), већ и око тога да ли и како оформити европски монетарни фонд мимо утицаја институције са оне стране Атлантика.

Министарски задатак био је овог пута да припреме радни материјал за „генерални ремонт” монетарне уније након кризе 2010–2015. године, за последњи овогодишњи самит лидера ЕУ.

После такве неслоге, Европска комисија изашла је у среду с необавезујућим предлогом домаћим компанијама и чланицама да убудуће форсирају евро при набавци енергената и авионској индустрији, као и на тржишту капитала.

„Огроман је несклад између наше економске моћи и моћи евра”, поручио је на конференцији за штампу европски комесар за економију Московиси. Он је указао на то да је удео ЕУ у глобалном БДП-у око 12 одсто, тек „нешто нижи” од америчког који износи 15 одсто.

Ипак, и европским званичницима јасно је да се евро није опоравио од глобалне финансијске кризе која је пре 10 година избила на америчком хипотекарном тржишту.

Европска дужничка криза смањила је улогу евра на међународној сцени, вајкао се ове седмице Валдис Домбровскис, заменик председника Европске комисије.

Од 2007. до данас проценат осигуравања дугова деноминовано у еврима преполовљен је (са 40 одсто на 20 одсто), преноси портал „Еурактив”. Једна петина свих међународних девизних резерви данас лежи у еврима, док је 60 одсто депоновано у доларима.

Европа одскора – поготово од америчке најаве петро-санкција Ирану – увиђа колико је у глобалном платежном систему данас у сенци долара. Тако, на пример, међународни трговци енергентима на тлу Европе годишње склопе послове у вредности од око 40 билиона евра, од тога 90 одсто у некој страној валути. При томе, Европа на увоз енергената годишње утроши преко 300 милијарди евра. ЕУ набавља тек два одсто неопходних енергената у САД, али 80 одсто набавки тих сировина плаћа у доларима, примећују званичници у Бриселу.

Како ће од бриселске „необавезујуће препоруке” евро у данашњој ситуацији изаћи на црту долару, неизвесно је.