Evropska komisija protiv dominacije dolara

Evropska unija nema jasnu sliku svojih finansija nakon izlaska Velike Britanije iz nje idućeg proleća, ali želi da evro na međunarodnoj finansijskoj sceni postane ozbiljan takmac američkom dolaru. „U tekućoj situaciji trgovinskih ratova, američkih eksteritorijalnih sankcija, tržišni igrači traže alternative”, poručio je ove sedmice Pjer Moskovisi, evropski komesar za ekonomiju.

Berze nisu baš sigurne da je evro danas stasao za izazov dolaru.

Nakon neubedljivog ishoda zasedanja ministara finansija unije ove sedmice (3–5. decembar) o reformama evrozone, berze su juče oborile vrednost deonica evropskih kompanija na najniži nivo od decembra 2016, prenele su agencije.

„Ćudljiva politička zbivanja i usporen privredni rast nagnali su investitore da povuku 62 milijarde dolara kapitala iz Evrope, najveću sumu u odnosu na sve druge regione sveta”, upozorila je juče agencija Blumberg.

Slično stranim investitorima, i Evropska centralna banka (ECB) ovih dana šalje signale upozorenja na novu moguću krizu, deset godina pošto se monetarna unija EU još nije oporavila od globalne krize iz 2008.

„Finansijski sistem evrozone je od maja ove godine ranjiviji na šokove, zbog bujanja protekcionizma, političkih turbulencija unutar monetarne unije EU i previranja u pojedinim zemljama u razvoju”, naveo je ECB.

Po oceni ECB-a četiri ogromna rizika upravo prete evrozoni: nagla bežanija investitora, održivost spoljnih dugova pojedinih članica (čitaj: prvenstveno Italije), oskudna profitabilnost banaka koja koči investicije i manjak likvidnosti.

Uprkos turobnoj poruci ECB-a, ministri finansija EU ukrstili su ove sedmice koplja ne samo oko priželjkivanog budžeta evrozone (gde je Holandija oštro ustala protiv predloga Francuske) i zajedničkih garancija privatnih depozita u komercijalnim bankama (Nemačka protiv svih), već i oko toga da li i kako oformiti evropski monetarni fond mimo uticaja institucije sa one strane Atlantika.

Ministarski zadatak bio je ovog puta da pripreme radni materijal za „generalni remont” monetarne unije nakon krize 2010–2015. godine, za poslednji ovogodišnji samit lidera EU.

Posle takve nesloge, Evropska komisija izašla je u sredu s neobavezujućim predlogom domaćim kompanijama i članicama da ubuduće forsiraju evro pri nabavci energenata i avionskoj industriji, kao i na tržištu kapitala.

„Ogroman je nesklad između naše ekonomske moći i moći evra”, poručio je na konferenciji za štampu evropski komesar za ekonomiju Moskovisi. On je ukazao na to da je udeo EU u globalnom BDP-u oko 12 odsto, tek „nešto niži” od američkog koji iznosi 15 odsto.

Ipak, i evropskim zvaničnicima jasno je da se evro nije oporavio od globalne finansijske krize koja je pre 10 godina izbila na američkom hipotekarnom tržištu.

Evropska dužnička kriza smanjila je ulogu evra na međunarodnoj sceni, vajkao se ove sedmice Valdis Dombrovskis, zamenik predsednika Evropske komisije.

Od 2007. do danas procenat osiguravanja dugova denominovano u evrima prepolovljen je (sa 40 odsto na 20 odsto), prenosi portal „Euraktiv”. Jedna petina svih međunarodnih deviznih rezervi danas leži u evrima, dok je 60 odsto deponovano u dolarima.

Evropa odskora – pogotovo od američke najave petro-sankcija Iranu – uviđa koliko je u globalnom platežnom sistemu danas u senci dolara. Tako, na primer, međunarodni trgovci energentima na tlu Evrope godišnje sklope poslove u vrednosti od oko 40 biliona evra, od toga 90 odsto u nekoj stranoj valuti. Pri tome, Evropa na uvoz energenata godišnje utroši preko 300 milijardi evra. EU nabavlja tek dva odsto neophodnih energenata u SAD, ali 80 odsto nabavki tih sirovina plaća u dolarima, primećuju zvaničnici u Briselu.

Kako će od briselske „neobavezujuće preporuke” evro u današnjoj situaciji izaći na crtu dolaru, neizvesno je.