Курирске службе служе и за шверц робе

Ако се у Србији, по проценама, на црно прода роба у вредности три, четири милијарде евра, логично је да они који се тиме баве морају да нађу алтернативне начине за транспорт те робе, каже наш саговорник упућен у ову ситуацију, који је инсистирао на анонимности.

Шверцована роба више се, очигледно, не транспортује само аутобусима као годинама уназад. Најновија акција царине у којој је, у магацину једне курирске службе у Београду, заплењена „маркирана” роба без доказа о плаћеним дажбинама, указује да су препродавци пронашли нов начин за кријумчарење.

Само у једном комбију курирске службе, чији идентитет царина није открила, заплењено је 400 пари женске зимске обуће, коју су пошиљаоци из Београда покушали да пошаљу на две адресе у Војводини.

Дан раније, у истом комбију, пронађено је 140 тренерки фалсификованих робних марки, које су биле намењене купцу у Панчеву. Царина је саопштила да је у још једном комбију, исте курирске службе, открила товар најразноврсније робе – 70 мобилних телефона и пуњаче, 40 бушилица, 35 „смарт” камера, 65 лед сијалица али и цераде за аутомобиле, навигације, медицинска помагала...

Царина у саопштењу не наводи на који начин је роба стигла у магацин и да ли је курирска служба умешана у ове сумњиве послове, као ни на који начин је роба стигла у земљу. Међутим, средином прошле године њени представници указали су у медијима да куповина и продаја преко интернета расте као и број пошиљака које се шаљу курирским службама. Тада су најавили да ће због тога чешће контролисати и унутрашње тржиште, будући да курирске службе примају затворене пошиљке за које гарантују пошиљаоци.

Познаваоци прилика на тржишту кажу за наш лист да се „папири” за шверцовану робу лако фалсификују али да је већи проблем како те количине послати на адресе без отпремнице и пратеће документације.

Ако се у Србији, по проценама, на црно прода роба у вредности три, четири милијарде евра логично је да они који се тиме баве морају да нађу алтернативне начине за транспорт те робе, каже наш саговорник. По закону без отпремнице и фактуре не може да се транспортује роба. Чак такво возило може да буде одузето.

– Међутим, много је јефтиније и безбедније послати такву робу курирском службом јер дистрибутери не морају да имају своја возила – објашњава он и додаје да је 90 одсто онлајн трговине на унутрашњем тржишту чист шверц. Како каже, неко може да произведе сто хаљина и да свих сто прода преко интернета а да га нико не контролише нити да уђе у траг тим трансакцијама. Истиче да како се усавршава технологија, тако се и шверц брзо прилагођава новим условима и све то захтева потпуно нов начин контроле.

Свакако, није први пут да се курирске службе помињу у овом контексту. Међутим, ранијих година курирске службе, код којих је пронађена шверцована роба, жалиле су се током контрола да „неоправдано испаштају због шверцера” јер по закону немају право да отварају пошиљке и проверавају садржај јер би тиме кршиле приватност клијената.

Можда то и јесте оправдање када је реч о малим пошиљкама али последњи случај заплене, где је царина у магацину пронашла велике количине различите робе без папира, указује на нешто друго.