Да ли убиство Хашогија укида блокаду Катара

Има наговештаја да би једно убиство могло да помогне хармонизацији односа међу земљама Персијског залива и укидању дипломатске, трговинске и саобраћајне блокаде Катара.

Четири арапске земље предвођене Саудијском Арабијом оптужиле су Катар у јуну 2017. за везе са Ираном, наклоност према радикалним исламистичким групама и за финансирање тероризма. Власти у Дохи су све одлучно демантовале.

Очекивало се да владари тихо реше спор као што су то чинили у ранијим приликама, али Катар је одбио да прихвати ултимативне и понижавајуће захтеве Саудијске Арабије, Египта, Бахреина и Уједињених Арапских Емирата.

Изгледа да су ствари у Ријаду почеле да се мењају после октобарске ликвидације Џамала Хашогија, саудијског дисидента који је био колумниста „Вашингтон поста”.

Америчка ЦИА, али и други по свету, тврде да је налогодавац био саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман.

Американци су санкционисали 17 Саудијаца због улоге у убиству, док су сенатори предложили нацрт закона који – уколико буде прихваћен – предвиђа суспензију продаје америчког оружја.

Почело је да се спекулише о нагодби по којој би принц Мухамед себе спасавао тако што би прихватио укидање блокаде Катару и прекинуо рат у Јемену. Била би то цена коју би платио како би га вашингтонска администрација спасла даљих истрага.

Нови пробој учињен је почетком месеца. Генерални секретар Савета за сарадњу земаља Персијског залива је катарском емиру Тамиму бин Хамаду ел Танију уручио позив саудијског краља Салмана бин Абдулазиза да присуствује самиту шесточланог регионалног удружења у Дамаму, на истоку краљевине.

Док из Кувајта стижу оптимистички сигнали да би спор могао да буде решен, Египат и Бахреин најављују да не одустају од 13 захтева постављених Катару, укључујући затварање телевизије Ал Џазира, прекид дипломатских односа са Ираном и веза са Муслиманском браћом, као и уклањање војне базе коју је Турска изградила пре четири године.

У Абу Дабију кажу да им укидање блокаде није приоритет. „Емирати су срећни да Катар држе изолован”, сматра један западни дипломата. Емираћани заједно са Саудијцима уверавају Вашингтон да бојкот неће спречити формирање предложеног безбедносног савезништва Блиског истока, које би укључивало Доху. Савезништво је угрожено све док је бојкот на снази, упозоравају у Дохи.

Катар је на санкције одговорио показујући велику флексибилност и капацитет да узврати на изазов наметнуте блокаде. Позивајући своје поданике да сарађују са властима, шеик Тамим је на отварању 47. сесије Катарског саветодавног савета у новембру изјавио да се земља успешно суочила са мерама блокаде. Извоз емирата који је највећи светски извор течног гаса увећан је за 18 процената. Број фирми које послују у земљи већи је за 14 одсто. Национална валута ријал је стабилна.

Крајем новембра најављено је да ће део енормног богатства стеченог продајом гаса бити уложен у куповине савремених ратних система, док ће поморске снаге бити удвостручене до 2025.

Проблем је са људством. Тромилионски Катар има тек нешто више од 300.000 сопствених држављана и морао би да се ослони на раднике из Пакистана или Судана да би попунио снаге које планира. Обавезни војни рок продужен је ове године са три на 12 месеци, а од 2019. и женама ће бити омогућено да се придруже на добровољној бази. Званичници кажу да раде на томе да привуку што више Катараца, али одбијају да кажу колико њих и странаца сада служи у војсци.

Док гради сопствене снаге, Катар најављује амбициозан план инвестиција у базу Ел Удеид, највећу америчку ваздухопловну базу у региону и стратешко упориште 10.000 војника за операције по Сирији, Ираку и Авганистану.

У Дохи тврде да се ради о плановима који су донети пре завођења бојкота, али признају да је једногодишња тензија појачала потребу за јачањем сопствених капацитета одбране. „У неком моменту морате да устанете и да себе браните”, каже катарски државни министар за одбрану.