Da li ubistvo Hašogija ukida blokadu Katara

Ima nagoveštaja da bi jedno ubistvo moglo da pomogne harmonizaciji odnosa među zemljama Persijskog zaliva i ukidanju diplomatske, trgovinske i saobraćajne blokade Katara.

Četiri arapske zemlje predvođene Saudijskom Arabijom optužile su Katar u junu 2017. za veze sa Iranom, naklonost prema radikalnim islamističkim grupama i za finansiranje terorizma. Vlasti u Dohi su sve odlučno demantovale.

Očekivalo se da vladari tiho reše spor kao što su to činili u ranijim prilikama, ali Katar je odbio da prihvati ultimativne i ponižavajuće zahteve Saudijske Arabije, Egipta, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izgleda da su stvari u Rijadu počele da se menjaju posle oktobarske likvidacije Džamala Hašogija, saudijskog disidenta koji je bio kolumnista „Vašington posta”.

Američka CIA, ali i drugi po svetu, tvrde da je nalogodavac bio saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman.

Amerikanci su sankcionisali 17 Saudijaca zbog uloge u ubistvu, dok su senatori predložili nacrt zakona koji – ukoliko bude prihvaćen – predviđa suspenziju prodaje američkog oružja.

Počelo je da se spekuliše o nagodbi po kojoj bi princ Muhamed sebe spasavao tako što bi prihvatio ukidanje blokade Kataru i prekinuo rat u Jemenu. Bila bi to cena koju bi platio kako bi ga vašingtonska administracija spasla daljih istraga.

Novi proboj učinjen je početkom meseca. Generalni sekretar Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva je katarskom emiru Tamimu bin Hamadu el Taniju uručio poziv saudijskog kralja Salmana bin Abdulaziza da prisustvuje samitu šestočlanog regionalnog udruženja u Damamu, na istoku kraljevine.

Dok iz Kuvajta stižu optimistički signali da bi spor mogao da bude rešen, Egipat i Bahrein najavljuju da ne odustaju od 13 zahteva postavljenih Kataru, uključujući zatvaranje televizije Al Džazira, prekid diplomatskih odnosa sa Iranom i veza sa Muslimanskom braćom, kao i uklanjanje vojne baze koju je Turska izgradila pre četiri godine.

U Abu Dabiju kažu da im ukidanje blokade nije prioritet. „Emirati su srećni da Katar drže izolovan”, smatra jedan zapadni diplomata. Emiraćani zajedno sa Saudijcima uveravaju Vašington da bojkot neće sprečiti formiranje predloženog bezbednosnog savezništva Bliskog istoka, koje bi uključivalo Dohu. Savezništvo je ugroženo sve dok je bojkot na snazi, upozoravaju u Dohi.

Katar je na sankcije odgovorio pokazujući veliku fleksibilnost i kapacitet da uzvrati na izazov nametnute blokade. Pozivajući svoje podanike da sarađuju sa vlastima, šeik Tamim je na otvaranju 47. sesije Katarskog savetodavnog saveta u novembru izjavio da se zemlja uspešno suočila sa merama blokade. Izvoz emirata koji je najveći svetski izvor tečnog gasa uvećan je za 18 procenata. Broj firmi koje posluju u zemlji veći je za 14 odsto. Nacionalna valuta rijal je stabilna.

Krajem novembra najavljeno je da će deo enormnog bogatstva stečenog prodajom gasa biti uložen u kupovine savremenih ratnih sistema, dok će pomorske snage biti udvostručene do 2025.

Problem je sa ljudstvom. Tromilionski Katar ima tek nešto više od 300.000 sopstvenih državljana i morao bi da se osloni na radnike iz Pakistana ili Sudana da bi popunio snage koje planira. Obavezni vojni rok produžen je ove godine sa tri na 12 meseci, a od 2019. i ženama će biti omogućeno da se pridruže na dobrovoljnoj bazi. Zvaničnici kažu da rade na tome da privuku što više Kataraca, ali odbijaju da kažu koliko njih i stranaca sada služi u vojsci.

Dok gradi sopstvene snage, Katar najavljuje ambiciozan plan investicija u bazu El Udeid, najveću američku vazduhoplovnu bazu u regionu i strateško uporište 10.000 vojnika za operacije po Siriji, Iraku i Avganistanu.

U Dohi tvrde da se radi o planovima koji su doneti pre zavođenja bojkota, ali priznaju da je jednogodišnja tenzija pojačala potrebu za jačanjem sopstvenih kapaciteta odbrane. „U nekom momentu morate da ustanete i da sebe branite”, kaže katarski državni ministar za odbranu.