Ујка Вања у ЈДП-у

Може ли се промашено пренебрегнути и вратити оно што је неповратно прошло? Може ли се почети изнова с тачке на којој је све пошло погрешним путем? Зашто су неки људи несрећни без обзира на власт и друштвено уређење? Какве су то све личне драме исписане празнином, неузвраћеним љубавима и неоствареним сновима?

Ова питања поставља представа „Ујка Вања” у режији Егона Савина, која је синоћ премијерно изведена у Југословенском драмском позоришту. Комад је, како је записао његов редитељ, прича о претварању година у месеце и дана у сате и минуте који се затим уливају бескрајну реку времена. Уједно, то је, како је Савин недавно изјавио, заокруживање његовог личног јубилеја – четири деценије непрестаног бављења позоришном режијом.

Осим Бранислава Лечића, који игра насловну улогу, глумачку екипу чине Ненад Јездић, Марија Вицковић, Богдан Диклић, Милица Гојковић, Дубравко Јовановић и Александра Николић. Костиме је осмислила Јелена Стокућа.

Овај „Ујка Вања” иначе је други у ЈДП-у. Први пут ово Чеховљево дело изведено је пре 70 година у режији Бојана Ступице. Те 1948. године у подели су били Томислав Танхофер, Сава Северова, Марија Црнобори, Рахела Ферари, Страхиња Петровић….

А. В.