Француска после протеста суочена с економском катастрофом

Према извештајима агенција
Париз – Музеј Лувр и Ајфелова кула јуче су поново отворени, дан након масовних протеста на којима су „жути прслуци” четврту суботу заредом палили аутомобиле и демолирали споменике и излоге. Власници продавница на врхунцу празничне сезоне, уместо да допуњују залихе, процењују штету и чисте поломљено стакло. На зидовима су графити против Емануела Макрона, а један исписан близу Јелисејских поља поручује председнику да „неће изгурати даље од Божића”.

Министар за економију Бруно ле Мер рекао је, обилазећи локале полупаних излога, да су протести изазвали економску катастрофу. Материјална штета је сада била већа него прошле суботе. Још пре последњих протеста удружење трговаца је штету проценило на милијарду евра, док је посета ресторанима пала за 20 до чак 50 одсто.

Председник Макрон, под све већим притиском да предложи нова решења за смиривање беса који дели Француску, обратиће се ове седмице нацији и спрема се да објави значајне ствари, рекао је јуче владин портпарол, не износећи детаље, пренео је Ројтерс.

Ни 90.000 полицајаца на улицама није одвратило демонстранте, којих је, према АП-у, било око 125.000. Франс прес наводи број од око 136.000. Број повређених широм земље јуче је износио 170, мање него пре недељу дана.

Демонстранти су се на протестима у суботу сукобили с полицијом на коју су бацали разне предмете. Полиција је употребила сузавац, водене топове и коње да би сузбила нереде, који су били далеко мањег обима него прошлог викенда, када је француска престоница била сведок најгорег насиља од студентских протеста 1968. године, навела је агенција Ројтерс, а преноси Танјуг.

Француска полиција била је у приправности током целе ноћи, иако се већина демонстраната повукла. Јак ветар и киша, који су током ноћи погодили Париз, отежавали су рашчишћавање града, пренела је Бета извештај агенције АП.

Министарство унутрашњих послова је саопштило да је у целој земљи ухапшено 1.723 људи, више него четвороструко у односу на протесте прошлог викенда. Према наводима париске префектуре, у престоници су ухапшене 1.082 особе.

У Бордоу, Лиону и Тулузу и другим француским градовима, такође, дошло је до сукоба између полиције и демонстраната.

Макрон је већ укинуо најављено повећање такси на гориво, али тај потез није окончао протесте припадника покрета „жутих прслука” који захтевају мање порезе, повећање минималне зараде и пензија.

Портал „Политико” у анализи оцењује да је Макрон покушајем да повећа порез на гориво у борби против климатских промена ненамерно ишао наруку америчком председнику и заправо уназадио напоре у борби против глобалног отопљавања.

Годину дана након што је француски председник одговорио на политику америчког и његово одбацивање Париског климатског споразума парафразом његовог слогана, Француска се нашла у хаосу.

Протести који већ месец дана трају у Француској би могли да пошаљу поруку политичарима широм света да би увођење већих пореза на фосилно гориво могли да им угрозе каријере, нарочито након што је сличан неуспели покушај у Аустралији допринео да премијер те земље поднесе оставку, пише „Политико”.

Дилема са којом се сада Макрон суочава требало би да буде упозорење свима да „зелена политика” не може да се одвоји од питања као што су неједнакост и социјална правда, али постоји ризик да ће свет из ситуације у Француској научити погрешне лекције, и то у тренутку када се широм Европе води расправа о томе како створити економију без велике производње штетних гасова.

Разлог зашто је Макронова политика пропала није, међутим, због тога што је требало да опорезује фосилна горива, већ зато што је лоша, регресивна политика која је најјаче погодила најсиромашније, оцењује „Политико”.

Она је у контрасту са, на пример, британском политиком, која је пажљиво спроведена тако да се умањи притисак на домаћинства. Британски приступ је довео до великог смањења емисије гасова.

Десетине других земаља су успешно увеле напредне порезе а да при том нису наишле на велики отпор у народу.

Позив Трампу да се не меша

Шеф француске дипломатије Жан-Ив ле Дриан позвао је председника САД Доналда Трампа да се не меша у француска унутрашња питања јер се ни они не баве америчком унутрашњом политиком, након што је овај у низу „твитова” коментарисао покрет „жутих прслука”.

Трамп је у суботу причао о „веома тужном дану” у Паризу после нових протеста „жутих прслука”, Француза који се противе Макроновој политици, и позвао на одустајање од Париског споразума о клими из 2015.

„Протести и нереди широм Француске. Скандирају ’Хоћемо Трампа’. Обожавам Француску”, „твитовао” је председник САД.

Ле Дриан је оспорио истинитост тврдњи о подршци америчком лидеру на демонстрацијама и рекао да су снимци на којима људи вичу „Хоћемо Трампа” снимљени у Лондону током Трампове посете пре неколико месеца”.

Трамп је у уторак критиковао и уступке које је Макрон учинио демонстрантима суспендујући повећање пореза на гориво, оценивши да је Париски споразум о клими пропао.

Макрон – жртва револуције коју није знао да предвиди

Немачки медији у текстовима који се односе на протесте „жутих прслука” наводе да се ради о устанку који „потреса француске темеље”, као и да је председник Емануел Макрон пољуљан и да је „жртва револуције коју није знао да предвиди”.

„Град који задржава дах у ишчекивању. Делује да су све очи упрте у Париз, Француску, у Емануела Макрона. Да ли се Французи опет играју револуције или ће стварно бити гадно? Да ли је ово можда последње поглавље неолибералне бајке у коју више нико не жели да верује”, пише лист „Велт”, а преноси Танјуг.