Francuska posle protesta suočena s ekonomskom katastrofom

Prema izveštajima agencija
Pariz – Muzej Luvr i Ajfelova kula juče su ponovo otvoreni, dan nakon masovnih protesta na kojima su „žuti prsluci” četvrtu subotu zaredom palili automobile i demolirali spomenike i izloge. Vlasnici prodavnica na vrhuncu praznične sezone, umesto da dopunjuju zalihe, procenjuju štetu i čiste polomljeno staklo. Na zidovima su grafiti protiv Emanuela Makrona, a jedan ispisan blizu Jelisejskih polja poručuje predsedniku da „neće izgurati dalje od Božića”.

Ministar za ekonomiju Bruno le Mer rekao je, obilazeći lokale polupanih izloga, da su protesti izazvali ekonomsku katastrofu. Materijalna šteta je sada bila veća nego prošle subote. Još pre poslednjih protesta udruženje trgovaca je štetu procenilo na milijardu evra, dok je poseta restoranima pala za 20 do čak 50 odsto.

Predsednik Makron, pod sve većim pritiskom da predloži nova rešenja za smirivanje besa koji deli Francusku, obratiće se ove sedmice naciji i sprema se da objavi značajne stvari, rekao je juče vladin portparol, ne iznoseći detalje, preneo je Rojters.

Ni 90.000 policajaca na ulicama nije odvratilo demonstrante, kojih je, prema AP-u, bilo oko 125.000. Frans pres navodi broj od oko 136.000. Broj povređenih širom zemlje juče je iznosio 170, manje nego pre nedelju dana.

Demonstranti su se na protestima u subotu sukobili s policijom na koju su bacali razne predmete. Policija je upotrebila suzavac, vodene topove i konje da bi suzbila nerede, koji su bili daleko manjeg obima nego prošlog vikenda, kada je francuska prestonica bila svedok najgoreg nasilja od studentskih protesta 1968. godine, navela je agencija Rojters, a prenosi Tanjug.

Francuska policija bila je u pripravnosti tokom cele noći, iako se većina demonstranata povukla. Jak vetar i kiša, koji su tokom noći pogodili Pariz, otežavali su raščišćavanje grada, prenela je Beta izveštaj agencije AP.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je u celoj zemlji uhapšeno 1.723 ljudi, više nego četvorostruko u odnosu na proteste prošlog vikenda. Prema navodima pariske prefekture, u prestonici su uhapšene 1.082 osobe.

U Bordou, Lionu i Tuluzu i drugim francuskim gradovima, takođe, došlo je do sukoba između policije i demonstranata.

Makron je već ukinuo najavljeno povećanje taksi na gorivo, ali taj potez nije okončao proteste pripadnika pokreta „žutih prsluka” koji zahtevaju manje poreze, povećanje minimalne zarade i penzija.

Portal „Politiko” u analizi ocenjuje da je Makron pokušajem da poveća porez na gorivo u borbi protiv klimatskih promena nenamerno išao naruku američkom predsedniku i zapravo unazadio napore u borbi protiv globalnog otopljavanja.

Godinu dana nakon što je francuski predsednik odgovorio na politiku američkog i njegovo odbacivanje Pariskog klimatskog sporazuma parafrazom njegovog slogana, Francuska se našla u haosu.

Protesti koji već mesec dana traju u Francuskoj bi mogli da pošalju poruku političarima širom sveta da bi uvođenje većih poreza na fosilno gorivo mogli da im ugroze karijere, naročito nakon što je sličan neuspeli pokušaj u Australiji doprineo da premijer te zemlje podnese ostavku, piše „Politiko”.

Dilema sa kojom se sada Makron suočava trebalo bi da bude upozorenje svima da „zelena politika” ne može da se odvoji od pitanja kao što su nejednakost i socijalna pravda, ali postoji rizik da će svet iz situacije u Francuskoj naučiti pogrešne lekcije, i to u trenutku kada se širom Evrope vodi rasprava o tome kako stvoriti ekonomiju bez velike proizvodnje štetnih gasova.

Razlog zašto je Makronova politika propala nije, međutim, zbog toga što je trebalo da oporezuje fosilna goriva, već zato što je loša, regresivna politika koja je najjače pogodila najsiromašnije, ocenjuje „Politiko”.

Ona je u kontrastu sa, na primer, britanskom politikom, koja je pažljivo sprovedena tako da se umanji pritisak na domaćinstva. Britanski pristup je doveo do velikog smanjenja emisije gasova.

Desetine drugih zemalja su uspešno uvele napredne poreze a da pri tom nisu naišle na veliki otpor u narodu.

Poziv Trampu da se ne meša

Šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drian pozvao je predsednika SAD Donalda Trampa da se ne meša u francuska unutrašnja pitanja jer se ni oni ne bave američkom unutrašnjom politikom, nakon što je ovaj u nizu „tvitova” komentarisao pokret „žutih prsluka”.

Tramp je u subotu pričao o „veoma tužnom danu” u Parizu posle novih protesta „žutih prsluka”, Francuza koji se protive Makronovoj politici, i pozvao na odustajanje od Pariskog sporazuma o klimi iz 2015.

„Protesti i neredi širom Francuske. Skandiraju ’Hoćemo Trampa’. Obožavam Francusku”, „tvitovao” je predsednik SAD.

Le Drian je osporio istinitost tvrdnji o podršci američkom lideru na demonstracijama i rekao da su snimci na kojima ljudi viču „Hoćemo Trampa” snimljeni u Londonu tokom Trampove posete pre nekoliko meseca”.

Tramp je u utorak kritikovao i ustupke koje je Makron učinio demonstrantima suspendujući povećanje poreza na gorivo, ocenivši da je Pariski sporazum o klimi propao.

Makron – žrtva revolucije koju nije znao da predvidi

Nemački mediji u tekstovima koji se odnose na proteste „žutih prsluka” navode da se radi o ustanku koji „potresa francuske temelje”, kao i da je predsednik Emanuel Makron poljuljan i da je „žrtva revolucije koju nije znao da predvidi”.

„Grad koji zadržava dah u iščekivanju. Deluje da su sve oči uprte u Pariz, Francusku, u Emanuela Makrona. Da li se Francuzi opet igraju revolucije ili će stvarno biti gadno? Da li je ovo možda poslednje poglavlje neoliberalne bajke u koju više niko ne želi da veruje”, piše list „Velt”, a prenosi Tanjug.