Урбани баштовани имају будућност

Загледани у професора биологије који им стрпљиво објашњава како се поставља семе биљке у хранљиви раствор, Милош, Матеја, Дарко, Бата и Душан, штићеници Удружења родитеља „Наша кућа”, кажу да не могу да дочекају моменат када ће видети зрели плод парадајза. Захваљујући „хидропонском начину” узгоја биљака у води са органским ђубривом којим је убрзан цео циклус раста и сазревања биљке, ови младићи у  „урбаним баштама” интензивно гаје поврће и зачинско биље.

За разлику од њихових вршњака који младост проводе у четири зида своје собе или у неком од дневних боравака за смештај особа са сметњама у развоју, ови млади људи вредно раде на узгоју органског поврћа, али и на производњи картонске амбалаже, слаткиша и спремању оброка за старије суграђане који живе на општини Звездара.

Удружење „Наша кућа” основала је Аница Спасов која је са групом родитеља деце са сметњама у развоју пре 11 година одлучила да отвори социјално предузеће у коме ће младе особе оспособити за посао и научити их вештинама како би били конкурентни на тржишту рада.

– Највећа брига родитеља детета са сметњама у развоју јесте њихова будућност, јер ова деца постају невидљива за државу када изађу из образовног процеса. Ја сам специјалиста биохемије, дуго сам радила у струци и у приватној лабораторији и све планове о научној каријери заменила за пројекат који ће мом сину и многим младим особама са сметњама у развоју помоћи да живе самостално када мене и њихових родитеља не буде било. Због тога сам са пријатељима основала ово социјално предузеће и упорно се трудим да нашу децу људи цене по томе шта раде, а не сажаљевају због дијагнозе са којом су рођени. Радно оспособљавање ових младих људи најбољи је начин њихове социјалне интеграције – искрено прича Аница Спасов.

Први посао удружења „Наша кућа” био је израда папирних кеса, а потом је започела производња картонске амбалаже, почев од гајбица за кетеринг па све до картонске амбалаже за поклоне. Захваљујући сарадњи са међународном јапанском организацијом за сарадњу ЈИЦА, развили су хидропонску производњу поврћа, односно узгој здравог поврћа у води, а у сарадњи са општином Звездара пре неколико година покренут је и пројекат „Кухиња на точковима” у којој штићеници овог социјалног предузећа праве здраве и укусне оброке за старије суграђане. У оквиру ове кухиње ради и слатка „производна линија”, а две девојке праве чоко-шљиве и чоко-малине, које многе фирме купују као корпоративне поклоне. У радионицама „Наше куће” тренутно ради 15 младих особа – неке довозе родитељи, неки долазе сами, а по неке од њих координатори овог удружења довозе колима. За педесетогодишњег Николу ова кућа је једини дом, јер су му оба родитеља преминула.

– Време није савезник родитеља деце са сметњама у развоју. Ми немамо времена да чекамо државу, која нам у протеклих десет година ни на један начин није помогла. Наше предузеће се делом финансира од производа које сами правимо а другим делом се финансира пројектно. Наши донатори углавном су странци, а нама је веома жао што држава не препознаје ово што радимо. Новац који зарадимо уплаћиваћемо у стамбену фондацију како бисмо у будућности обезбедили нашој деци становање уз подршку – истиче наша саговорница.

Она је веома поносна на пројекат хидропоније, односно производње поврћа и зачинског биља по јапанској методи и у њега је предузеће „Наша кућа” уложило велика средства. У овим необичним условима могу да се гаје све врсте поврћа – у специјалним боксовима биљке се гаји без земље тако што кроз воду добијају све потребне материје. Светлост и топлоту дају им специјалне лампе које максимално подражавају дејство сунчеве светлости. На овај начин је убрзан цео циклус раста и сазревања – од семена да производа и то без икаквих вештачких, штетних и токсичних утицаја. Од засада па до зрелог плода парадајза методом хидропоније потребно је само месец и по дана. И принос је на страни иновативног метода – на једном метру квадратном добије се чак 55 килограма парадајза.