Urbani baštovani imaju budućnost

Zagledani u profesora biologije koji im strpljivo objašnjava kako se postavlja seme biljke u hranljivi rastvor, Miloš, Mateja, Darko, Bata i Dušan, štićenici Udruženja roditelja „Naša kuća”, kažu da ne mogu da dočekaju momenat kada će videti zreli plod paradajza. Zahvaljujući „hidroponskom načinu” uzgoja biljaka u vodi sa organskim đubrivom kojim je ubrzan ceo ciklus rasta i sazrevanja biljke, ovi mladići u  „urbanim baštama” intenzivno gaje povrće i začinsko bilje.

Za razliku od njihovih vršnjaka koji mladost provode u četiri zida svoje sobe ili u nekom od dnevnih boravaka za smeštaj osoba sa smetnjama u razvoju, ovi mladi ljudi vredno rade na uzgoju organskog povrća, ali i na proizvodnji kartonske ambalaže, slatkiša i spremanju obroka za starije sugrađane koji žive na opštini Zvezdara.

Udruženje „Naša kuća” osnovala je Anica Spasov koja je sa grupom roditelja dece sa smetnjama u razvoju pre 11 godina odlučila da otvori socijalno preduzeće u kome će mlade osobe osposobiti za posao i naučiti ih veštinama kako bi bili konkurentni na tržištu rada.

– Najveća briga roditelja deteta sa smetnjama u razvoju jeste njihova budućnost, jer ova deca postaju nevidljiva za državu kada izađu iz obrazovnog procesa. Ja sam specijalista biohemije, dugo sam radila u struci i u privatnoj laboratoriji i sve planove o naučnoj karijeri zamenila za projekat koji će mom sinu i mnogim mladim osobama sa smetnjama u razvoju pomoći da žive samostalno kada mene i njihovih roditelja ne bude bilo. Zbog toga sam sa prijateljima osnovala ovo socijalno preduzeće i uporno se trudim da našu decu ljudi cene po tome šta rade, a ne sažaljevaju zbog dijagnoze sa kojom su rođeni. Radno osposobljavanje ovih mladih ljudi najbolji je način njihove socijalne integracije – iskreno priča Anica Spasov.

Prvi posao udruženja „Naša kuća” bio je izrada papirnih kesa, a potom je započela proizvodnja kartonske ambalaže, počev od gajbica za ketering pa sve do kartonske ambalaže za poklone. Zahvaljujući saradnji sa međunarodnom japanskom organizacijom za saradnju JICA, razvili su hidroponsku proizvodnju povrća, odnosno uzgoj zdravog povrća u vodi, a u saradnji sa opštinom Zvezdara pre nekoliko godina pokrenut je i projekat „Kuhinja na točkovima” u kojoj štićenici ovog socijalnog preduzeća prave zdrave i ukusne obroke za starije sugrađane. U okviru ove kuhinje radi i slatka „proizvodna linija”, a dve devojke prave čoko-šljive i čoko-maline, koje mnoge firme kupuju kao korporativne poklone. U radionicama „Naše kuće” trenutno radi 15 mladih osoba – neke dovoze roditelji, neki dolaze sami, a po neke od njih koordinatori ovog udruženja dovoze kolima. Za pedesetogodišnjeg Nikolu ova kuća je jedini dom, jer su mu oba roditelja preminula.

– Vreme nije saveznik roditelja dece sa smetnjama u razvoju. Mi nemamo vremena da čekamo državu, koja nam u proteklih deset godina ni na jedan način nije pomogla. Naše preduzeće se delom finansira od proizvoda koje sami pravimo a drugim delom se finansira projektno. Naši donatori uglavnom su stranci, a nama je veoma žao što država ne prepoznaje ovo što radimo. Novac koji zaradimo uplaćivaćemo u stambenu fondaciju kako bismo u budućnosti obezbedili našoj deci stanovanje uz podršku – ističe naša sagovornica.

Ona je veoma ponosna na projekat hidroponije, odnosno proizvodnje povrća i začinskog bilja po japanskoj metodi i u njega je preduzeće „Naša kuća” uložilo velika sredstva. U ovim neobičnim uslovima mogu da se gaje sve vrste povrća – u specijalnim boksovima biljke se gaji bez zemlje tako što kroz vodu dobijaju sve potrebne materije. Svetlost i toplotu daju im specijalne lampe koje maksimalno podražavaju dejstvo sunčeve svetlosti. Na ovaj način je ubrzan ceo ciklus rasta i sazrevanja – od semena da proizvoda i to bez ikakvih veštačkih, štetnih i toksičnih uticaja. Od zasada pa do zrelog ploda paradajza metodom hidroponije potrebno je samo mesec i po dana. I prinos je na strani inovativnog metoda – na jednom metru kvadratnom dobije se čak 55 kilograma paradajza.