Вукосављевић: Медији клизе у искључивост

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је јутрос да обрачуни на медијској сцени превазилазе новинарске стандарде, те да се реагује онда када су све границе пређене.

Вукосављевић је рекао да закон предвиђа јасне критеријуме за реаговање Министарства културе и информисања поводом медијских садржаја.

Министарство је, како је рекао, реаговало у случају када су догађаји политичког контекста и појединци доведени у асоцијативну везу са симболима нацизма, али и у последњем случају насловнице „Илустроване политике”, где су неприкладно приказани председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић и новинарка Љиљана Смајловић, „у друштву” америчког амбасадора Кајла Скота.

„Већ други пут у месец дана, можда и јаче, ревија је по насловној страни прешла границу доброг укуса, јер ставља људе у недоличан, скарадан контекст... Морам да констатујем да наша медијска сцена све више иде ка томе да се политички, идеолошки и професионални обрачуни стављају у контексте који превазилазе стандарде”, рекао је Вукосављевић за РТС, пренео је Танјуг.

Коментаришући то што је „Илустрована политика”, која је у власништву државе, и даље на киосцима, министар је рекао да то није у надлежности министарства, већ тужилаштва.

Додаје и да власништво није предиспозиција за реаговање министарства на медијске садржаје.

Министар напомиње да је задатак министарства да ствара и подстиче законски оквир за рад медија, а да други реагују на садржаје и друга питања.

У том контексту, каже да је задовољан законском регулативом, а садржајима - „како кад”.

Према Вукосављевићу, дух времена је такав да у друштву изостаје међусобна солидарност и постоји велика политичка напетост.

„Не престајемо да се трудимо да смањујемо обим простих, скарадних израза, порнографских садржаја... Једна могућност је да се повећају овлашћења Министарства културе или судова, како би се доводили у ред они који не могу да процене шта је пристојно, када је реч о општим схватањима морала”, рекао је Вукосављевић.

На питање да ли то значи да се „у ред доведу” новинари, Вукосављевић је прецизирао да мисли на власнике медија, али и додао да је ово „незгодан пут”.

„Постоји и бољи али спорији, када се подиже свест друштва о томе шта је одговорност за јавно изговорену реч и приказ нечега... Потребан је велики труд и дуго временско трајање... Можда комбинација ове две ствари”, каже министар.

„Клизимо у све већу искључивост у којој се не бирају алати ни у вербалној, ни у визуалној, па ни у писаној комуникацији”, истакао је Вукосављевић.

Што се тиче изражавања политичког става новинара, Вукосављевић каже да је ту важна контекстуализација.

„Политички ставови типа гласајте за Перу или Жику, свакако да то није пожељан модел понашања. Али када се обрађује нека друштвена или политичка тема, редакције, новинари, концепција одређеног медија утиче да се индиректно афирмише неки став... Али то није добро, мислим да је потпуно искључиво, замислити ситуацију када би новинари подржавали, мада на то као грађани имају права, али у вршењу своје функције било би добро да се суздржавају од експлицитне подршке појединцима, личностима или странкама, али не може се осуђивати став који нагиње неком моделу политичког размишљања”, закључио је Вукосављевић, а пренео РТС.