Пуно препрека до „Турског тока”

Таман кад су Немци и Руси помислили да је питање градње „Северног тока 2” завршено и да је Америка коначно схватила да руски гас нема алтернативу, колико год им то било тешко да признају, представнички дом америчког Конгреса усвојио је јуче резолуцију против изградње 11 милијарди долара вредног гасовода. На то је званична Москва одмах реаговала оценом да је реч о још једном покушају да се угрози спровођење, како кажу, чисто комерцијалног пројекта.

Резолуцијом се позива и амерички председник Доналд Трамп да „искористи сва расположива средства како би подржао енергетску безбедност Европе” кроз диверзификацију тржишта и смањење зависности од Русије, преноси Танјуг.

Ако се има у виду да је под притиском Вашингтона на исти овакав начин пропао и „Јужни ток”, с правом се поставља питање шта чека Србију с новим пројектом „Турски ток 2”, који преко Бугарске треба да доведе гас до Србије и даље до Мађарске. И сам Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, изјавио је недавно да „за сада нико нема ништа против овог гасовода, осим што Американци притискају”.

Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице, чије је седиште у Бечу, у разговору за „Политику” признаје да је пројекат на који Србија рачуна страховито сложен. Овде, каже он, није реч о његовој техничкој, него о регулаторној димензији. Управо је то и разлог зашто Енергетска заједница већ није донела одлуку о изузећу овог гасовода из трећег енергетског пакета (да власник гаса може да буде и власник гасовода), већ је све одложено за још два месеца.

– Секретаријату се достављају одлука и пропратни материјал. Али, тај процес пред регулатором је већ трајао четири месеца, у овом случају и нешто дуже, јер су се предрадње протезале до почетка ове године, и пре било каквог подношења захтева за изузеће. „Гастранс”, фирма која треба да гради овај гасовод преко Србије, морао је да обави такозвани маркет тест, односно да испита заинтересоване треће стране да ли би користиле капацитет тог планираног гасовода. Зато и нисмо имали све потребне информације да бисмо донели ваљано мишљење, већ смо тражили неке додатне одговоре на врло конкретна питања, на шта имамо право по трећем енергетском пакету. Потребно је да се сваки критеријум прође, а може се пасти и само на једном – каже Копач.

На питање да ли је одговор Енергетске заједнице обавезујући, уколико буде негативан, и да ли би он могао да обори цео пројекат, Копач одговара: „Видео сам да се у српским медијима навелико расправља о овом питању”.

– Одговорићу контрапитањем – ако наше мишљење није обавезујуће, зашто би га неко тражио. Или, да ли је обавезујуће само нешто што је позитивно? Трећи енергетски пакет и српски закон о енергетици тражи и још један ниво одлуке у случају Европске уније од Европске комисије, а у случају Енергетске заједнице, мишљење секретаријата – објашњава Копач.

 У случају да Србија добије негативан одговор и да регулатор не уважи мишљење Енергетске заједнице, мора да образложи зашто је то тако. Након тога се одлука једног и мишљење другог шаљу на министарски савет на даљу дискусију. Уколико се жели апсолутна правна сигурност, наше мишљење ће се поштовати. Велике компаније, као „Гаспром”, желе да поштују правила игре. Инвеститори не желе, истиче он, да уложе милијарде у неку инфраструктуру чија је регулаторна и законска основа доведена у питање. Верујем да ће тако и бити.

Упитан шта је Енергетска заједница конкретно тражила од српске Агенције за енергетику, која је дала сагласност на изузеће из трећег енергетског пакета, Копач одговара да и даље анализирају одговоре АЕРС-а и вероватно ће имати још консултација. Српски регулатор АЕРС доставио је све одговоре 3. децембра, два дана пре рока.

– Пројекат се посматра као случај за себе. Побудио је интересовање целог света због своје не само техничке или комерцијалне димензије, већ и геополитичке, која неминовно прати сваки такав гасни пројекат у овом својеврсном надметању разних гасовода и терминала за течни природни гас који би довели природни гас у Европу – закључује Копач.