Puno prepreka do „Turskog toka”

Taman kad su Nemci i Rusi pomislili da je pitanje gradnje „Severnog toka 2” završeno i da je Amerika konačno shvatila da ruski gas nema alternativu, koliko god im to bilo teško da priznaju, predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je juče rezoluciju protiv izgradnje 11 milijardi dolara vrednog gasovoda. Na to je zvanična Moskva odmah reagovala ocenom da je reč o još jednom pokušaju da se ugrozi sprovođenje, kako kažu, čisto komercijalnog projekta.

Rezolucijom se poziva i američki predsednik Donald Tramp da „iskoristi sva raspoloživa sredstva kako bi podržao energetsku bezbednost Evrope” kroz diverzifikaciju tržišta i smanjenje zavisnosti od Rusije, prenosi Tanjug.

Ako se ima u vidu da je pod pritiskom Vašingtona na isti ovakav način propao i „Južni tok”, s pravom se postavlja pitanje šta čeka Srbiju s novim projektom „Turski tok 2”, koji preko Bugarske treba da dovede gas do Srbije i dalje do Mađarske. I sam Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, izjavio je nedavno da „za sada niko nema ništa protiv ovog gasovoda, osim što Amerikanci pritiskaju”.

Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, čije je sedište u Beču, u razgovoru za „Politiku” priznaje da je projekat na koji Srbija računa strahovito složen. Ovde, kaže on, nije reč o njegovoj tehničkoj, nego o regulatornoj dimenziji. Upravo je to i razlog zašto Energetska zajednica već nije donela odluku o izuzeću ovog gasovoda iz trećeg energetskog paketa (da vlasnik gasa može da bude i vlasnik gasovoda), već je sve odloženo za još dva meseca.

– Sekretarijatu se dostavljaju odluka i propratni materijal. Ali, taj proces pred regulatorom je već trajao četiri meseca, u ovom slučaju i nešto duže, jer su se predradnje protezale do početka ove godine, i pre bilo kakvog podnošenja zahteva za izuzeće. „Gastrans”, firma koja treba da gradi ovaj gasovod preko Srbije, morao je da obavi takozvani market test, odnosno da ispita zainteresovane treće strane da li bi koristile kapacitet tog planiranog gasovoda. Zato i nismo imali sve potrebne informacije da bismo doneli valjano mišljenje, već smo tražili neke dodatne odgovore na vrlo konkretna pitanja, na šta imamo pravo po trećem energetskom paketu. Potrebno je da se svaki kriterijum prođe, a može se pasti i samo na jednom – kaže Kopač.

Na pitanje da li je odgovor Energetske zajednice obavezujući, ukoliko bude negativan, i da li bi on mogao da obori ceo projekat, Kopač odgovara: „Video sam da se u srpskim medijima naveliko raspravlja o ovom pitanju”.

– Odgovoriću kontrapitanjem – ako naše mišljenje nije obavezujuće, zašto bi ga neko tražio. Ili, da li je obavezujuće samo nešto što je pozitivno? Treći energetski paket i srpski zakon o energetici traži i još jedan nivo odluke u slučaju Evropske unije od Evropske komisije, a u slučaju Energetske zajednice, mišljenje sekretarijata – objašnjava Kopač.

 U slučaju da Srbija dobije negativan odgovor i da regulator ne uvaži mišljenje Energetske zajednice, mora da obrazloži zašto je to tako. Nakon toga se odluka jednog i mišljenje drugog šalju na ministarski savet na dalju diskusiju. Ukoliko se želi apsolutna pravna sigurnost, naše mišljenje će se poštovati. Velike kompanije, kao „Gasprom”, žele da poštuju pravila igre. Investitori ne žele, ističe on, da ulože milijarde u neku infrastrukturu čija je regulatorna i zakonska osnova dovedena u pitanje. Verujem da će tako i biti.

Upitan šta je Energetska zajednica konkretno tražila od srpske Agencije za energetiku, koja je dala saglasnost na izuzeće iz trećeg energetskog paketa, Kopač odgovara da i dalje analiziraju odgovore AERS-a i verovatno će imati još konsultacija. Srpski regulator AERS dostavio je sve odgovore 3. decembra, dva dana pre roka.

– Projekat se posmatra kao slučaj za sebe. Pobudio je interesovanje celog sveta zbog svoje ne samo tehničke ili komercijalne dimenzije, već i geopolitičke, koja neminovno prati svaki takav gasni projekat u ovom svojevrsnom nadmetanju raznih gasovoda i terminala za tečni prirodni gas koji bi doveli prirodni gas u Evropu – zaključuje Kopač.