Расте минус на текућем рачуну државе

Дефицит текућег рачуна Србије, према пројекцијама Народне банке Србије (НБС), износиће ове године између пет и шест одсто бруто домаћег производа свега што привреда и грађани створе за годину дана. Минус на текућем рачуну државе је за претходних шест година преполовљен и то са око 11 одсто из 2012. године на поменутих пет или шест одсто. Дефицит платног рачуна не обухвата само онај спољнотрговински, већ и салдо плаћених камата и дивиденди повучених из Србије, као и суфицит који настаје по основу дознака.

Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС, каже да је кључни фактор смањења текућег дефицита био раст извоза робе и услуга, који је у претходних шест година повећан скоро 10 милијарди евра.

– Важно је што ће тај дефицит и ове, као и у претходне три године, бити више него покривен страним директним инвестицијама – наглашава Трајковић.

Према пројекцији НБС, дефицит текућег рачуна у текућој години требало би да износи 5,2 одсто БДП-а, с тим што „актуелне тенденције показују да постоји вероватноћа да буде нешто већи, пре свега као резултат инвестиционог циклуса, односно појачаног увоза опреме и сировина”.

На привремено повећање дефицита утиче и раст светских цена нафте, на који се, како додаје Трајковић, донекле и рачунало. – Ефекат цена нафте био је најизраженији прошле и ове године, при чему је у току прошле године, раст светске цене нафте довео до повећања текућег дефицита око 0,6 процената, док би ове године тај ефекат могао да износи неких 0,7 одсто – каже Трајковић.

У периоду јануар-октобар 2018. године, око 88 одсто текућег дефицита односило се на минус у спољнотрговинској размени нафте, горива и гаса. Наредне године би, сматра, тај ефекат требало да буде доста нижи, имајући у виду актуелно кретање светске цене нафте, као и пројекције за наредну годину.

Такође истиче да, узимајући у обзир пројекцију за ову годину, кумулативна стопа привредног раста у Србији за протекле четири године износи скоро 12 процената, при чему су фиксне инвестиције порасле више од 30 одсто. – У таквим условима је нормално да имате појачан раст увоза опреме, као и појачан раст увоза сировина, што се управо и догодило у последње две године – објашњава Трајковић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се и у другим земљама, с којима се ми поредимо, попут централно источне Европе (ЦИЕ), прошле године повећао дефицит текућег рачуна што је последица већих цена нафте, али да раст привреде није на то утицао.

– Друге земље су у сличним околностима што значи да купују нафту, али ипак имају мањи текући дефицит. Већина земаља ЦИЕ има уравнотежен рачун текућег плаћања или је он у суфициту. Само код нас и суседних држава велики је дефицит спољног платног биланса – каже Арсић.

У НБС сматрају да је, с обзиром на актуелни раст домаће привреде, динамично и извозно оријентисано привремено повећање текућег дефицита уобичајена појава. Много је важнија чињеница да је раст постављен на дугорочним и одрживим темељима, што ће довести и до континуираног раста стандарда наших грађана. Појашњавају да је кључан допринос економском расту потекао од прерађивачке индустрије, грађевинарства и услуга претежно приватног сектора.

Позитиван допринос дали су и сектори информационо-комуникационих технологија, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства. Посматрано по изворима раста, најзначајнији допринос дао је инвестициони циклус започет 2015. године, при чему је кумулативни раст инвестиција у основна средства за четири године износио преко 30 одсто. Поред тога, континуирани опоравак тржишта рада и раст кредитне активности подржан монетарном политиком НБС, резултирао је и опоравком личне потрошње, која од 2016. године има одржив раст.