Raste minus na tekućem računu države

Deficit tekućeg računa Srbije, prema projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), iznosiće ove godine između pet i šest odsto bruto domaćeg proizvoda svega što privreda i građani stvore za godinu dana. Minus na tekućem računu države je za prethodnih šest godina prepolovljen i to sa oko 11 odsto iz 2012. godine na pomenutih pet ili šest odsto. Deficit platnog računa ne obuhvata samo onaj spoljnotrgovinski, već i saldo plaćenih kamata i dividendi povučenih iz Srbije, kao i suficit koji nastaje po osnovu doznaka.

Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, kaže da je ključni faktor smanjenja tekućeg deficita bio rast izvoza robe i usluga, koji je u prethodnih šest godina povećan skoro 10 milijardi evra.

– Važno je što će taj deficit i ove, kao i u prethodne tri godine, biti više nego pokriven stranim direktnim investicijama – naglašava Trajković.

Prema projekciji NBS, deficit tekućeg računa u tekućoj godini trebalo bi da iznosi 5,2 odsto BDP-a, s tim što „aktuelne tendencije pokazuju da postoji verovatnoća da bude nešto veći, pre svega kao rezultat investicionog ciklusa, odnosno pojačanog uvoza opreme i sirovina”.

Na privremeno povećanje deficita utiče i rast svetskih cena nafte, na koji se, kako dodaje Trajković, donekle i računalo. – Efekat cena nafte bio je najizraženiji prošle i ove godine, pri čemu je u toku prošle godine, rast svetske cene nafte doveo do povećanja tekućeg deficita oko 0,6 procenata, dok bi ove godine taj efekat mogao da iznosi nekih 0,7 odsto – kaže Trajković.

U periodu januar-oktobar 2018. godine, oko 88 odsto tekućeg deficita odnosilo se na minus u spoljnotrgovinskoj razmeni nafte, goriva i gasa. Naredne godine bi, smatra, taj efekat trebalo da bude dosta niži, imajući u vidu aktuelno kretanje svetske cene nafte, kao i projekcije za narednu godinu.

Takođe ističe da, uzimajući u obzir projekciju za ovu godinu, kumulativna stopa privrednog rasta u Srbiji za protekle četiri godine iznosi skoro 12 procenata, pri čemu su fiksne investicije porasle više od 30 odsto. – U takvim uslovima je normalno da imate pojačan rast uvoza opreme, kao i pojačan rast uvoza sirovina, što se upravo i dogodilo u poslednje dve godine – objašnjava Trajković.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se i u drugim zemljama, s kojima se mi poredimo, poput centralno istočne Evrope (CIE), prošle godine povećao deficit tekućeg računa što je posledica većih cena nafte, ali da rast privrede nije na to uticao.

– Druge zemlje su u sličnim okolnostima što znači da kupuju naftu, ali ipak imaju manji tekući deficit. Većina zemalja CIE ima uravnotežen račun tekućeg plaćanja ili je on u suficitu. Samo kod nas i susednih država veliki je deficit spoljnog platnog bilansa – kaže Arsić.

U NBS smatraju da je, s obzirom na aktuelni rast domaće privrede, dinamično i izvozno orijentisano privremeno povećanje tekućeg deficita uobičajena pojava. Mnogo je važnija činjenica da je rast postavljen na dugoročnim i održivim temeljima, što će dovesti i do kontinuiranog rasta standarda naših građana. Pojašnjavaju da je ključan doprinos ekonomskom rastu potekao od prerađivačke industrije, građevinarstva i usluga pretežno privatnog sektora.

Pozitivan doprinos dali su i sektori informaciono-komunikacionih tehnologija, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva. Posmatrano po izvorima rasta, najznačajniji doprinos dao je investicioni ciklus započet 2015. godine, pri čemu je kumulativni rast investicija u osnovna sredstva za četiri godine iznosio preko 30 odsto. Pored toga, kontinuirani oporavak tržišta rada i rast kreditne aktivnosti podržan monetarnom politikom NBS, rezultirao je i oporavkom lične potrošnje, koja od 2016. godine ima održiv rast.