Опрезно са пластиком

Добро је што је „Политикин” „Магазин” покренуо проблем одлагања пластике у тексту „О пластичним масама – лименке и флаше преплавиле обале”, у броју од 9. 12. 2018. Писац текста Александра Мијалковић поставила је низ веома важних питања на која од саговорника није добила задовољавајуће одговоре. Тако на питање како да купци знају да ли неки пластични предмет садржи отров, добија савет да треба питати продавца који је дужан да одговори!

Већ сутрадан, „Политика” објављује текст „Трећина гардеробе на тржишту има неодговарајућу декларацију”. Треба напоменути да је већина гардеробе од полиестера, истог оног од којег се праве флаше, дакле од пластике, а и гардероба, када се износи завршава на депонији. Сигуран сам да је ситуација код других производа, а посебно прехрамбених, још гора. Како да пластичну боцу заменимо стакленом када се за производњу и транспорт стаклене боце потроши седам пута више нафте него за пластичну боцу исте запремине. Стално се истиче да је пластика велики загађивач, а нико не помиње израђена моторна уља или аутомобилске гуме. Новинарка Мијалковићева покренула је два кључна питања: Како да избегнемо да пластика буде опасна по природу и здравље човека и шта можемо да предузмемо док не нађемо замену за пластику. До замене је далеко. Савет је да не купујемо пластику и док не нађемо замену за њу да је пажљиво користимо. У тексту лепо стоји: „Она (пластика) је, јефтина, погодна за обликовање, лака за руковање и пренос, отпорна и трајна...”, што потврђују и саговорници. Дакле, пластика је у овом моменту идеална.

Ако је пластика идеално решење, а јесте, морамо бити ригорозни према онима који је неодговорно пуне отровима, неадекватно и прекомерно користе и осмислити како да је рециклирамо. Зато је потребно да се сузи и понуда врста пластика, образују људи, инвестира у знање и опрему.

Што више рециклирамо, све више смањујемо загађење природе, а и штедимо нафту за будуће генерације.

Љубиша Спасојевић,

Лучани