Нови задругарски корак

Ако је 2017. година означена као експериментална у обнови задругарства и буђењу интересовања за удруживање, сада (2018) више ништа не може да се припише случају: 72 задруге у Србији добиле су из кабинета за регионални развој Владе Србије бесповратно четири пута више новца – 797,4 милиона динара, а у држави је, као директан подстицај пројекта „500 задруга у 500 села”, основано 320 нових задруга. Тиме је број пољопривредних задруга повећан за чак 20 одсто!

После другог јавног конкурса за доделу бесповратних средстава земљорадничким и пољопривредним задругама, покретач и креатор обнове модерног задругарства у Србији Милан Кркобабић, министар за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, може да буде прилично задовољан. За годину и по од покретања пројекта „500 задруга у 500 села”, у земљи је основано 320 нових задруга, а на конкурсу је ове 2018. године било чак 208 пријава. Други снажан задругарски корак у обнови задругарства у Србији потврдио је да је савладан велики део најтеже (психолошке) препреке – враћање поверења у удруживање. Чак, многи с разлогом пројекат Кркобабића, који се у ствари, „послужио” идејом Академијског одбора за село САНУ и академика Драгана Шкорића за спас села, схватају као историјско извињење за раније непромишљене потезе према задругарима.

Чињеница да идеја о удруживању поново кружи Србијом, може да се објасни и податком да савремени задругари у задругу уносе свој производ или услуге и не ризикују, попут њихових предака, да угрозе или не дај боже, да прокоцкају свој посед, механизацију или опрему. А још од Владе Србије старе задруге (основане до 2016) могу да добију 15, а новоосноване 7,5 милиона динара. Таквих „срећних” задруга на невиђеном величанственом догађају за задругаре – потписивању уговора о додели бесповратних средстава у Палати „Србија” 22. новембра 2018. било је 70. 

Оптимизам улива чињеница да је односу на прошлогодишње (свега) четири сточарске задруге, ове 2018. године бесповратни новац добило чак 14 сточарских задруга: десет у централном делу Србију и пет на југу републике, у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском округу, који одлуком Владе Србије и прошле и ове године имају ознаку „нарочито”. Од укупно 72 задруге, воћарских је 11, ратарских 12, у производњи лековитог биља и повртарству по четири, и у пчеларству шест. Осим две сложене, највећи број задруга које ће користити бесповратни новац Владе Србије – 29 је у централном делу Србије, 22 на југу, једна на КиМ и 18 у Војводини.

Ове године посебно радује да се 21 задруга бави прерадом. Управо о неопходној високој специјализацији у задружној производњи, као предуслову за њено економско јачање, подизању продуктивности и профитабилности, непрестано говори поменути министар за регионални развој. Од 21 задруге са вишом фазом прераде, десет је воћарских (дестилерије – производња ракије, затим вина, производња сокова, пекмеза, чипса од јабуке и јабуковог сирћета); сточарске задруге производе сир, кисело млеко, кајмак, ратарске пакују зрнасте културе – кокице, производе гриз, уље, док повртарских шест задруга у области више прераде производе традиционални домаћи ајвар, киселе зимницу итд.

Бољитак од доделе бесповратних средстава задругама директно ће у 72 „фабрике под отвореним небом” осетити 1.290 задругара, 439 запослених, око 300 сезонских радника и 2.560 коопераната, што с члановима њихових породица чини број од око 14.000 грађана Србије.

У свету, директно или посредно, од задругарства приходује око три милијарде људи.

*Сарадник Академијског одбора за село САНУ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа