Novi zadrugarski korak

Ako je 2017. godina označena kao eksperimentalna u obnovi zadrugarstva i buđenju interesovanja za udruživanje, sada (2018) više ništa ne može da se pripiše slučaju: 72 zadruge u Srbiji dobile su iz kabineta za regionalni razvoj Vlade Srbije bespovratno četiri puta više novca – 797,4 miliona dinara, a u državi je, kao direktan podsticaj projekta „500 zadruga u 500 sela”, osnovano 320 novih zadruga. Time je broj poljoprivrednih zadruga povećan za čak 20 odsto!

Posle drugog javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava zemljoradničkim i poljoprivrednim zadrugama, pokretač i kreator obnove modernog zadrugarstva u Srbiji Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, može da bude prilično zadovoljan. Za godinu i po od pokretanja projekta „500 zadruga u 500 sela”, u zemlji je osnovano 320 novih zadruga, a na konkursu je ove 2018. godine bilo čak 208 prijava. Drugi snažan zadrugarski korak u obnovi zadrugarstva u Srbiji potvrdio je da je savladan veliki deo najteže (psihološke) prepreke – vraćanje poverenja u udruživanje. Čak, mnogi s razlogom projekat Krkobabića, koji se u stvari, „poslužio” idejom Akademijskog odbora za selo SANU i akademika Dragana Škorića za spas sela, shvataju kao istorijsko izvinjenje za ranije nepromišljene poteze prema zadrugarima.

Činjenica da ideja o udruživanju ponovo kruži Srbijom, može da se objasni i podatkom da savremeni zadrugari u zadrugu unose svoj proizvod ili usluge i ne rizikuju, poput njihovih predaka, da ugroze ili ne daj bože, da prokockaju svoj posed, mehanizaciju ili opremu. A još od Vlade Srbije stare zadruge (osnovane do 2016) mogu da dobiju 15, a novoosnovane 7,5 miliona dinara. Takvih „srećnih” zadruga na neviđenom veličanstvenom događaju za zadrugare – potpisivanju ugovora o dodeli bespovratnih sredstava u Palati „Srbija” 22. novembra 2018. bilo je 70. 

Optimizam uliva činjenica da je odnosu na prošlogodišnje (svega) četiri stočarske zadruge, ove 2018. godine bespovratni novac dobilo čak 14 stočarskih zadruga: deset u centralnom delu Srbiju i pet na jugu republike, u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, koji odlukom Vlade Srbije i prošle i ove godine imaju oznaku „naročito”. Od ukupno 72 zadruge, voćarskih je 11, ratarskih 12, u proizvodnji lekovitog bilja i povrtarstvu po četiri, i u pčelarstvu šest. Osim dve složene, najveći broj zadruga koje će koristiti bespovratni novac Vlade Srbije – 29 je u centralnom delu Srbije, 22 na jugu, jedna na KiM i 18 u Vojvodini.

Ove godine posebno raduje da se 21 zadruga bavi preradom. Upravo o neophodnoj visokoj specijalizaciji u zadružnoj proizvodnji, kao preduslovu za njeno ekonomsko jačanje, podizanju produktivnosti i profitabilnosti, neprestano govori pomenuti ministar za regionalni razvoj. Od 21 zadruge sa višom fazom prerade, deset je voćarskih (destilerije – proizvodnja rakije, zatim vina, proizvodnja sokova, pekmeza, čipsa od jabuke i jabukovog sirćeta); stočarske zadruge proizvode sir, kiselo mleko, kajmak, ratarske pakuju zrnaste kulture – kokice, proizvode griz, ulje, dok povrtarskih šest zadruga u oblasti više prerade proizvode tradicionalni domaći ajvar, kisele zimnicu itd.

Boljitak od dodele bespovratnih sredstava zadrugama direktno će u 72 „fabrike pod otvorenim nebom” osetiti 1.290 zadrugara, 439 zaposlenih, oko 300 sezonskih radnika i 2.560 kooperanata, što s članovima njihovih porodica čini broj od oko 14.000 građana Srbije.

U svetu, direktno ili posredno, od zadrugarstva prihoduje oko tri milijarde ljudi.

*Saradnik Akademijskog odbora za selo SANU

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista