Кафе-приколица и даље стоји
Пре неколико месеци писао сам у овој рубрици о кафе-приколици у Блоку 21, на Новом Београду. Месец дана касније у истој рубрици објављен је и мој допис „Чије су наше зелене површине (17. август 2018. године). Иако сам више пута пријављивао овај проблем надлежнима (чак су биле инспекције на терену), кафе-приколица и даље стоји на истом месту.
Да ситуација буде гора, овај монтажно-демонтажни објекат, који је имао привремено одобрење до 1. новембра, а важећу регистрацију до 23. новембра текуће године, постао је у међувремену право сметлиште и мала депонија у овом делу блока. На тај начин, јавна зелена површина на којој је постављена приколица додатно је деградирана и девастирана, наочиглед свих нас. За ту деградацију и девастацију, наравно, надлежни одмахују руком и избегавају било какву одговорност.
Ова забрињавајућа појава отвара два кључна питања за нашу архитектонску професију. Прво, систем образовања архитеката, који дозвољава, свесно или несвесно, да појединци као што је аутор поменуте приколице завршавају архитектонске факултете у Србији и стичу звање архитекте. Друго, систем функционисања архитектонске професије, где се овакве појаве не санкционишу и готово беспоговорно толеришу, а које неминовно деградирају професију, али и саму архитектуру, која је, у бити, највећа жртва таквих „архитеката”.
Оба питања утичу на квалитет наше архитектонске праксе, која је, част изузецима и ретким светлим примерима, дотакла само дно у сваком погледу. Због таквих ствари и делања несавесних појединаца, Београд нам више личи на неку касабу пред Истанбулом, него на праву европску метрополу.
Др Горан В. Анђелковић, унив. дипл. инж. арх.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


