Од­ли­ко­ва­ње за Ми­о­ми­ра Глав­чи­ћа

Не­ко­ли­ко по­след­њих го­ди­на (мо­жда и чи­та­ве де­це­ни­је), „По­ли­ти­ка” оба­ве­шта­ва о ве­ли­ком ху­ма­ни­тар­цу Ми­о­ми­ру Глав­чи­ћу ко­ји из да­ле­ке Ка­на­де до­ни­ра соп­стве­на сред­ства свом род­ном кра­ју у око­ли­ни Јо­ша­нич­ке Ба­ње, као и Кра­ље­ву. 

Сем за­хвал­но­сти од при­ма­ла­ца до­на­ци­ја, ниг­де ни­сам про­чи­тао да је и др­жа­ва Ср­би­ја, или Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква из­ра­зи­ла за­хвал­ност, или до­де­ли­ла при­зна­ње овом ве­ли­ком ху­ма­ни­сти и да­ро­дав­цу. 

Због то­га под­се­ћам и пред­ла­жем свим при­ма­о­ци­ма ових до­на­ци­ја да по­кре­не­мо ини­ци­ја­ти­ву и пред­ло­жи­мо пред­сед­ни­ку Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Алек­сан­дру Ву­чи­ћу и Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви да се го­спо­ди­ну Ми­о­ми­ру Глав­чи­ћу до­де­ли од­ли­ко­ва­ње за ње­гов ду­го­го­ди­шњи ху­ма­ни­тар­ни рад и то из соп­стве­них сред­ста­ва ко­ја, пре­ма на­во­ду „По­ли­ти­ке” од 7. де­цем­бра 2018. го­ди­не из­но­се ви­ше од 7.000.000 до­ла­ра. 

Ово би сва­ка­ко био и пра­ви тре­ну­так и че­стит­ка за ње­гов 94. ро­ђен­дан, а има­ло би по­зи­ти­ван од­јек и на на­ше зе­мља­ке из ди­ја­спо­ре да се и они по­за­ба­ве ху­ма­ни­тар­ним ра­дом пре­ма сво­јим мо­гућ­но­сти­ма. 

Ни­ко­ла Пе­тро­вић, Ниш