Си­ро­ма­шни су бри­га др­жа­ве

Пот­пу­но се сла­жем са ре­а­го­ва­њем Дра­го­сла­ва Ла­зи­ћа у ру­бри­ци „Ме­ђу на­ма” од 13. но­вем­бра ове го­ди­не, под на­сло­вом „Си­ро­ма­шни и бо­га­ти пен­зи­о­не­ри”. Ти „си­ро­ма­шни” пен­зи­о­не­ри бо­ра­ве и у ба­ња­ма бес­плат­но и та­мо на­ма са не­што ве­ћим пен­зи­ја­ма од њи­хо­ве, али за­то за др­жа­ву „бо­га­ти­ји­ма”, при­ча­ју ка­ко у не­кој дру­гој ба­њи из­да­ју ту­ри­сти­ма по не­ко­ли­ко сво­јих ста­но­ва или со­ба у ку­ћа­ма. 

Сла­жем се да има до­ста пра­вих си­ро­ма­шних пен­зи­о­не­ра, на жа­лост. Али, они тре­ба да бу­ду бри­га др­жа­ве и свих гра­ђа­на, а не са­мо „бо­га­тих” пен­зи­о­не­ра. 

До­кле та­ко? Мо­жда док др­жа­ва не бу­де спрем­на да „за­ву­че ру­ку у џе­по­ве” ствар­но бо­га­тих гра­ђа­на ове зе­мље, за ко­је не зна ни ка­ко су по­ста­ли то што је­су.

Гор­да­на Па­вло­вић, дипл. ек. у пен­зи­ји, Бе­о­град