Кина на челу глобалног фронта против климатских промена

Упркос неслагањима која су претила да у последњи час сруше договор, делегати 196 земаља усагласили су минулог викенда правила примене Париског споразума, што је важан корак да би он могао да ступи на снагу за две године, како је планирано. Потпис на завршни документ су ставили и амерички представници, иако је Доналд Трамп најавио повлачење САД из овог споразума. Дипломате и активисти надају се да ће та чињеница олакшати садашњој америчкој администрацији да се предомисли или неком будућем председнику да га прихвати, јер САД не могу формално да се повуку из Париског споразума до краја 2020. године.

Преговарачи су се окупили у Катовицама у Пољској да током две недеље покушају да реше сложено питање како поделити одговорност између развијених и земаља развоју у примени овог споразума. Уместо тога, у првом плану је био нови извештај панела УН за климу с катастрофалним прогнозама да свет има још само 12 година да ограничи раст температуре на мање од 1,5 Целзијусових степени.

Најугроженије острвске земље попут Малдива тражиле су да се граница од два степена зацртана у Паризу 2015. спусти на амбициознији циљ. Међутим, извозници нафте САД Саудијска Арабија, Кувајт и Русија показали су шта мисле о експертима УН за климу тиме што нису пристали да у завршни текст уђе формулација да „поздрављају” извештај. У коначном тексту се наводи само да је извештај „нотиран” и тако је избегнут једна од бројих криза када су преговори могли да западну у ћорсокак.

Проблеме је правио и Бразил који је замало срушио договор јер се залагао за мање строга правила трговања квотама за емисије штетних гасова. Неизвесности је допринела и Турска, увређена због тога што јој је одбијен захтев да буде третирана као земља у развоју (и добије новац за климатска прилагођавања) у тренутку када њен делегат није био у сали.

Услед америчког повлачења из климатске дипломатије, челно место у преговорима заузела је Кина, што јој као другој  економији света и највећем загађивачу планете и приличи.

Посматрачи кажу да су амерички и европски преговарачи иза сцене покушавали да наговоре Кинезе да прихвате заједнички систем транспарентног извештавања о емисијама гасова и напорима које земље предузимају да их смање. Пекинг је тражио да за земље у развоју важе другачија правила, али је у Катовицама коначно пристао на јединствен систем верификације, што је по оцени портала „Политико” представљало прекретницу у преговорима.

Критичари кажу да усвојене мере нису довољно снажне да ублаже горући проблем глобалног загревања. И поред много приче о потреби да се смање емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се пређе на обновљиве изворе енергије, емисије угљен-диоксида ће ове године порасти за више од два процента, што је друга година заредом да расту.

Аналитичари кажу да је гледано у ширем геополитичком контексту договор из Катовица солидан упех, јер ће помоћи да се обнови пољуљано поверење и сарадња међу земљама. Правилник за примену Париског споразума захтеваће од сваке земље да се придржава прописаних стандарда мерења емисије штетних гасова и да извештава о својој климатској политици. Богатим земљама налаже да јасније кажу какву ће помоћ обезбедити земљама у развоју да би прешле на чистију енергију и боље се припремиле за природне непогоде.

Кључно питање је какве ће конкретне мере бити предузете будући да у многим зељама расте политичко противљење климатском деловању. У Европској унији, која је у Катовицама обећала снажне мере за смањење штетних емисија, преговори о томе су се одужили због унутрашњих проблема: брегзита у Беликој Британији, „жутих прслука” у Француској и тешкоћа Немачке да смањи употребу угља.

Потписујући кључни глобални споразум у Паризу 2015. светски лидери су обећали да ће покушати до краја века  да ограниче раст температуре на 1,5 Целзијусова степен у односу на преиндустријски ниво. Међутим, пошто емисије штетних гасова и даље расту, тај праг ћемо вероватно прећи за 35 година.