Kina na čelu globalnog fronta protiv klimatskih promena

Uprkos neslaganjima koja su pretila da u poslednji čas sruše dogovor, delegati 196 zemalja usaglasili su minulog vikenda pravila primene Pariskog sporazuma, što je važan korak da bi on mogao da stupi na snagu za dve godine, kako je planirano. Potpis na završni dokument su stavili i američki predstavnici, iako je Donald Tramp najavio povlačenje SAD iz ovog sporazuma. Diplomate i aktivisti nadaju se da će ta činjenica olakšati sadašnjoj američkoj administraciji da se predomisli ili nekom budućem predsedniku da ga prihvati, jer SAD ne mogu formalno da se povuku iz Pariskog sporazuma do kraja 2020. godine.

Pregovarači su se okupili u Katovicama u Poljskoj da tokom dve nedelje pokušaju da reše složeno pitanje kako podeliti odgovornost između razvijenih i zemalja razvoju u primeni ovog sporazuma. Umesto toga, u prvom planu je bio novi izveštaj panela UN za klimu s katastrofalnim prognozama da svet ima još samo 12 godina da ograniči rast temperature na manje od 1,5 Celzijusovih stepeni.

Najugroženije ostrvske zemlje poput Maldiva tražile su da se granica od dva stepena zacrtana u Parizu 2015. spusti na ambiciozniji cilj. Međutim, izvoznici nafte SAD Saudijska Arabija, Kuvajt i Rusija pokazali su šta misle o ekspertima UN za klimu time što nisu pristali da u završni tekst uđe formulacija da „pozdravljaju” izveštaj. U konačnom tekstu se navodi samo da je izveštaj „notiran” i tako je izbegnut jedna od brojih kriza kada su pregovori mogli da zapadnu u ćorsokak.

Probleme je pravio i Brazil koji je zamalo srušio dogovor jer se zalagao za manje stroga pravila trgovanja kvotama za emisije štetnih gasova. Neizvesnosti je doprinela i Turska, uvređena zbog toga što joj je odbijen zahtev da bude tretirana kao zemlja u razvoju (i dobije novac za klimatska prilagođavanja) u trenutku kada njen delegat nije bio u sali.

Usled američkog povlačenja iz klimatske diplomatije, čelno mesto u pregovorima zauzela je Kina, što joj kao drugoj  ekonomiji sveta i najvećem zagađivaču planete i priliči.

Posmatrači kažu da su američki i evropski pregovarači iza scene pokušavali da nagovore Kineze da prihvate zajednički sistem transparentnog izveštavanja o emisijama gasova i naporima koje zemlje preduzimaju da ih smanje. Peking je tražio da za zemlje u razvoju važe drugačija pravila, ali je u Katovicama konačno pristao na jedinstven sistem verifikacije, što je po oceni portala „Politiko” predstavljalo prekretnicu u pregovorima.

Kritičari kažu da usvojene mere nisu dovoljno snažne da ublaže gorući problem globalnog zagrevanja. I pored mnogo priče o potrebi da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da se pređe na obnovljive izvore energije, emisije ugljen-dioksida će ove godine porasti za više od dva procenta, što je druga godina zaredom da rastu.

Analitičari kažu da je gledano u širem geopolitičkom kontekstu dogovor iz Katovica solidan upeh, jer će pomoći da se obnovi poljuljano poverenje i saradnja među zemljama. Pravilnik za primenu Pariskog sporazuma zahtevaće od svake zemlje da se pridržava propisanih standarda merenja emisije štetnih gasova i da izveštava o svojoj klimatskoj politici. Bogatim zemljama nalaže da jasnije kažu kakvu će pomoć obezbediti zemljama u razvoju da bi prešle na čistiju energiju i bolje se pripremile za prirodne nepogode.

Ključno pitanje je kakve će konkretne mere biti preduzete budući da u mnogim zeljama raste političko protivljenje klimatskom delovanju. U Evropskoj uniji, koja je u Katovicama obećala snažne mere za smanjenje štetnih emisija, pregovori o tome su se odužili zbog unutrašnjih problema: bregzita u Belikoj Britaniji, „žutih prsluka” u Francuskoj i teškoća Nemačke da smanji upotrebu uglja.

Potpisujući ključni globalni sporazum u Parizu 2015. svetski lideri su obećali da će pokušati do kraja veka  da ograniče rast temperature na 1,5 Celzijusova stepen u odnosu na preindustrijski nivo. Međutim, pošto emisije štetnih gasova i dalje rastu, taj prag ćemo verovatno preći za 35 godina.