Краљев дар у новом руху

Никшић – Капитална обнова Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, чија је градња почела 1895. по налогу ктитора, књаза црногорског Николе Првог Петровића, започета на сто година од освештавања, још траје. До сада је доста урађено на храму подигнутом у славу црногорских и херцеговачких јунака палих у ослободилачким ратовима против Турака. Њихова имена исписана су на унутрашњим зидовима саборног храма, док се споља, са леве и десне стране, налазе спомен-обележја двојици највећих црногорских и херцеговачких јунака, Новаку Рамову Јововићу и Стојану Ковачевићу.

– Недавно су завршени радови на увођењу грејања у саборну цркву прилогом верног народа, житеља Никшића и других места Црне Горе и Републике Српске. Посебно је помогла породица Новице Канкараша из Никшића, они су бесплатно поставили инсталацију, рекао је за „Политику” старешина храма Слободан Јокић.

По његовим речима, урађена је и електрификација звона, а ускоро ће бити завршена и оправка сата који се налази поред звоника на самом врху храма. Он је поклон мајстора часовничара Павла Пантелића из Земуна из 1929. године. Све донедавно, житељи Никшића и других места су и са велике удаљености могли да виде које је време и по овом сату се опходе, јер је он, док је радио, био тачан. Захваљујући прилогу покојне Никшићанке Даринке Ђуричић, сат ће ускоро бити поправљен, истакао је наш саговорник.

Mноги Никшићани се сећају да су Иљаз Реџић, часовничар из Никшића и његов син Веро бесплатно одржавали сатни механизам. Међутим, након осам деценија рада, он је дотрајао. Више га није могуће поправити, мора бити замењен новим. Сатни механизам који је као поклон стигао у Никшић биће сачуван у саборном храму као музејска вредност.

Старешина храма подсећа да је у току уређење платоа око цркве на којем је урађена чесма и обложена каменом извађеним из истог каменолома у непосредној близини Никшића који је коришћен за изградњу храма пре више од једног века.

Црногорски књаз Никола, након освештавања храма, позвао је српског сликара Уроша Предића да уради фрескописање. Међутим, то се није догодило. Чувени сликар се није прихватио тако обимног посла и храм је све до данашњих дана без фресака.

Храм је подигнут на Петровој главици. По налогу синода Руске православне цркве, архитекта Михаило Михаилович Преображенски урадио је пројекат, а руски народ је позван да да прилог за изградњу ове цркве.

У време градње храма ниједан радник није био повређен упркос великим опасностима нарочито приликом минирања, допремања камених блокова и зидања куполе и звоника. Надзорник радова на овом, у то време највећем објекту који је грађен у Црној Гори, био је инжењер Марко Ђукановић, а главни неимари Бокељ Милош Лепетић и тесар Томо Геринчић са Корчуле који су у то време обезбедили каменоресце из Боке Которске, Корчуле и Италије.

Изградња храма завршена је 10. августа 1899, али се на његово освештавање чекало годину дана. Иако је било најављено за 3. август 1900, када је требало обележити 40 година од ступања на престо црногорског књаза Николе, оно је одложено за 15. август због смрти италијанског краља Умберта, пријатеља црногорског књаза. Улепшавањем трга испред саборног храма и постављањем скулптуре пресвете Богородице, дар цркви и граду покојног Вјачаслава Михаиловича Кликова, једног од највећих руских вајара, цео простор и прилаз највећим краљевим грађевинама добио је на лепоти.