Kraljev dar u novom ruhu

Nikšić – Kapitalna obnova Saborne crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću, čija je gradnja počela 1895. po nalogu ktitora, knjaza crnogorskog Nikole Prvog Petrovića, započeta na sto godina od osveštavanja, još traje. Do sada je dosta urađeno na hramu podignutom u slavu crnogorskih i hercegovačkih junaka palih u oslobodilačkim ratovima protiv Turaka. Njihova imena ispisana su na unutrašnjim zidovima sabornog hrama, dok se spolja, sa leve i desne strane, nalaze spomen-obeležja dvojici najvećih crnogorskih i hercegovačkih junaka, Novaku Ramovu Jovoviću i Stojanu Kovačeviću.

– Nedavno su završeni radovi na uvođenju grejanja u sabornu crkvu prilogom vernog naroda, žitelja Nikšića i drugih mesta Crne Gore i Republike Srpske. Posebno je pomogla porodica Novice Kankaraša iz Nikšića, oni su besplatno postavili instalaciju, rekao je za „Politiku” starešina hrama Slobodan Jokić.

Po njegovim rečima, urađena je i elektrifikacija zvona, a uskoro će biti završena i opravka sata koji se nalazi pored zvonika na samom vrhu hrama. On je poklon majstora časovničara Pavla Pantelića iz Zemuna iz 1929. godine. Sve donedavno, žitelji Nikšića i drugih mesta su i sa velike udaljenosti mogli da vide koje je vreme i po ovom satu se ophode, jer je on, dok je radio, bio tačan. Zahvaljujući prilogu pokojne Nikšićanke Darinke Đuričić, sat će uskoro biti popravljen, istakao je naš sagovornik.

Mnogi Nikšićani se sećaju da su Iljaz Redžić, časovničar iz Nikšića i njegov sin Vero besplatno održavali satni mehanizam. Međutim, nakon osam decenija rada, on je dotrajao. Više ga nije moguće popraviti, mora biti zamenjen novim. Satni mehanizam koji je kao poklon stigao u Nikšić biće sačuvan u sabornom hramu kao muzejska vrednost.

Starešina hrama podseća da je u toku uređenje platoa oko crkve na kojem je urađena česma i obložena kamenom izvađenim iz istog kamenoloma u neposrednoj blizini Nikšića koji je korišćen za izgradnju hrama pre više od jednog veka.

Crnogorski knjaz Nikola, nakon osveštavanja hrama, pozvao je srpskog slikara Uroša Predića da uradi freskopisanje. Međutim, to se nije dogodilo. Čuveni slikar se nije prihvatio tako obimnog posla i hram je sve do današnjih dana bez fresaka.

Hram je podignut na Petrovoj glavici. Po nalogu sinoda Ruske pravoslavne crkve, arhitekta Mihailo Mihailovič Preobraženski uradio je projekat, a ruski narod je pozvan da da prilog za izgradnju ove crkve.

U vreme gradnje hrama nijedan radnik nije bio povređen uprkos velikim opasnostima naročito prilikom miniranja, dopremanja kamenih blokova i zidanja kupole i zvonika. Nadzornik radova na ovom, u to vreme najvećem objektu koji je građen u Crnoj Gori, bio je inženjer Marko Đukanović, a glavni neimari Bokelj Miloš Lepetić i tesar Tomo Gerinčić sa Korčule koji su u to vreme obezbedili kamenoresce iz Boke Kotorske, Korčule i Italije.

Izgradnja hrama završena je 10. avgusta 1899, ali se na njegovo osveštavanje čekalo godinu dana. Iako je bilo najavljeno za 3. avgust 1900, kada je trebalo obeležiti 40 godina od stupanja na presto crnogorskog knjaza Nikole, ono je odloženo za 15. avgust zbog smrti italijanskog kralja Umberta, prijatelja crnogorskog knjaza. Ulepšavanjem trga ispred sabornog hrama i postavljanjem skulpture presvete Bogorodice, dar crkvi i gradu pokojnog Vjačaslava Mihailoviča Klikova, jednog od najvećih ruskih vajara, ceo prostor i prilaz najvećim kraljevim građevinama dobio je na lepoti.