Неоосманизам у Латинској Америци

Наследник Уга Чавеса је непопуларан у најближем, регионалном окружењу па је у потрази за пријатељима у удаљеним деловима света, пре свега у Москви у Пекингу, а све чешће и у – Анкари.

У последње две године, венецуелански председник је четири пута био у земљи на Босфору, а пре неколико дана и он је угостио турског председника. Николас Мадуро и Реџеп Тајип Ердоган зближили су се колико због заједничких интереса толико и због заједничких проблема с Америком и Европском унијом (ЕУ), које критикују њихов ауторитарни стил владања.

Због оцене да је чавистичка влада корумпирана и да гуши опозицију и крши људска права, Вашингтон је увео санкције неколицини венецуеланских званичника. Донедавно су се и двојица турских министара налазила на црној листи САД. Анкара је на удару Брисела због тога што је похапсила стотине новинара и државних службеника, а за ЕУ није ништа прихватљивије ни понашање Мадура, за кога тврди да је остао на власти после намештених избора.

После сусрета у Каракасу, двојица лидера су поручила да желе да продубе везе између две земље и да се не оптерећују примедбама са Запада. Као потврду специјалних односа, Мадуро је Ердогану поклонио реплику мача борца за венецуеланску независност Симона Боливара. Потписали су бројне билатералне уговоре, а домаћин је изразио наду да ће турске фирме уложити 4,5 милијарде евра у Венецуелу. То је, оцењује „Политико”, оно што Мадуро највише очекује од новостечених веза јер је економска ситуација у његовој земљи драматична. Инфлација је ове године достигла милион одсто, често нема хране и лекова, цветају криминал и црна берза, што је покренуло егзодус милиона становника.

Гост је очекивао да му Венецуела помогне да оствари неоосманске амбиције у Латинској Америци. Мадуро је свестан да Ердоган сања да Турска поново постане светска сила па му је поласкао да је „лидер новог мултиполарног света”. Како је пренео сајт венецуеланског јавног сервиса, турски председник је после састанка обећао да ће његова влада у Каракасу „изградити малу џамију”. Док је Чавесовом наследнику потребно да се веже за Москву или Анкару да би показао да није изолован упркос притисцима из САД и региона, дотле је Ердогану потребна Венецуела да би показао да је Турска способна да утиче на дешавања широм света. У том светлу гледа се и на турску хуманитарну помоћ јужноамеричкој земљи (храна и медицинска опрема) и чињеницу да „Туркиш ерлајнз” и даље неколико пута недељно превози путнике за Венецуелу док су бројне западне земље одустале од летова.

Каракас и Анкара су пронашли још једну прилику за сарадњу, због које би, међутим, поново могле да се нађу на мети америчких санкција. Реч је о злату, другом венецуеаланском богатству поред нафте, које влада више не шаље на обраду у Швајцарску већ у Турску. Тамо је ове године стигло венецуеланско злато вредно 900 милиона евра, што је значајна разлика у односу на период од пре само две године (84 милиона евра). Администрација Доналда Трампа је недавно увела санкције венецуеланској индустрији злата забранивши увоз овог метала. Питање је шта ће то значити за Турску, пише агенција Блумберг, додајући да Ердоганова влада тврди да метал враћа у Венецуелу после рафинисања, али да нема папира који то доказују. Због тога вашингтонске власти сумњају да Анкара препродаје злато Ирану, кршећи још један амерички ембарго.

Како је турски лидер поручио из Каракаса, „санкције су погрешне јер не можете казнити читав народ због политичког неслагања”. Није никога именовао, мада је било јасно да је мислио на Трамове санкције, на шта се надовезао и Мадуро поруком да је дошао крај „супремацији старих империја”.

Посета Латинској Америци је за Ердогана значила поен у јавном мњењу код куће јер је могао да је представи као још једну победу у рату против имама Фетулаха Гулена, кога оптужује за неуспели државни удар пре две године. Према писању „Хуријета” у издању на енглеском језику, Венецуела је пристала да две школе под управом Гуленовог покрета преда фондацији турског министарства просвете.

За Мадурово свраћање у Истанбул у септембру се већ може рећи да је било пи-ар катастрофа. Његова супруга и он уснимљени су како у ексклузивном ресторану уживају у шницлама које је за њих припремио познати турски и светски кувар. Критичари су поручили да је то у најмању руку непримерено за председника земље у којој је 60 одсто грађана због гладовања у последњих годину дана у просеку изгубило 11 килограма.