Мајстор Тома одбранио радионицу од лопова

Нови Сад – Занатлију из Петроварадина Томислава Сића напали су лопови које је он осујетио у ноћној крађи своје радионице, па је доживео то да га исти дрзник после вија аутомобилом по улици. Овај мајстор две деценије у близини Жежељевог моста поправља аутомобиле, намешта отпале ауспухе и помаже путницима на друму. Стари, допола застакљени сервис уз Рељковићеву улицу која води на мост, неретко је на мети крадљиваца. Одмах иза је кућа у којој живи са сином, ћерком и супругом која је учитељица у једној новосадској школи. Породица добро памти да су им радњу више пута обијали.

„У петак ујутро око 4.30 сати чуо сам да пас лаје и онако из кревета, у боксерицама и папучама, изашао напоље. Видео сам разваљена врата на радионици, разбијено стакло и да недостаје апарат за варење. То је иначе велики апарат, има 70 килограма са опремом. Само боца је тешка 20 килограма, а ставио сам и котур са жицом, па је још тежи. Кошта бар 600-700 евра”, каже нам власник самосталне занатске радње.

Провалници су били, према његовим речима – млађи пар, жена и мушкарац. Опрему су одвојили од апарата да би све то лакше изнели и ставили у возило које им је било паркирано у близини.

„Појурио сам их, а кад сам њу стигао, он је ушао у аутомобил и кренуо на мене. Побегао сам преко пута, горе на пругу, а он је и уз то брдо кренуо за мном, али му се ту аутомобил заглавио. Извадио је клешта за сечење арматуре и ударио ме прво по прстима. Било ми је битно да ме не удари по глави, јер је то тежак алат. Пали смо, успео сам да му отмем клешта и више их нисам пуштао. Побегли су ка мосту”, прича.

Док су се тако отимали око алатке, напомиње да су туда пролазила нека возила, али су само успорили да би обишли велику рупу.

„Окренули су главу. Онда је наишао неко ко ме је ословио именом, вероватно моја муштерија коју нисам препознао, и питао да ли ми треба помоћ јер ми је крв цурила низ лице”, сећа се.

Стигли су и полиција и хитна помоћ, а у Ургентном центру му је зашивена лева аркада, снимљена рука и глава. Провалници су истог дана пронађени, наводно по документима остављеним у аутомобилу.

Питали су га зашто је трчао за њима. Због свог апарата, одговара, мислио је да су га однели, али трчао је и због два дечја бицикла која су раније нестала из радионице, а још нису била ни отплаћена из учитељског кредита, као и због свих оних обијања у којима је остао без бушилице, брусилице, електромотора...

„Пет-шест пута су ми проваљивали радионицу. Две-три хиљаде евра је тако однесено за неколико година. Радиш, штедиш да би купио нешто, онда дође неко и покраде те. А ја од тога треба да живим и да платим порез држави, али те тад ништа не питају”, каже Тома Сић.