Majstor Toma odbranio radionicu od lopova

Novi Sad – Zanatliju iz Petrovaradina Tomislava Sića napali su lopovi koje je on osujetio u noćnoj krađi svoje radionice, pa je doživeo to da ga isti drznik posle vija automobilom po ulici. Ovaj majstor dve decenije u blizini Žeželjevog mosta popravlja automobile, namešta otpale auspuhe i pomaže putnicima na drumu. Stari, dopola zastakljeni servis uz Reljkovićevu ulicu koja vodi na most, neretko je na meti kradljivaca. Odmah iza je kuća u kojoj živi sa sinom, ćerkom i suprugom koja je učiteljica u jednoj novosadskoj školi. Porodica dobro pamti da su im radnju više puta obijali.

„U petak ujutro oko 4.30 sati čuo sam da pas laje i onako iz kreveta, u boksericama i papučama, izašao napolje. Video sam razvaljena vrata na radionici, razbijeno staklo i da nedostaje aparat za varenje. To je inače veliki aparat, ima 70 kilograma sa opremom. Samo boca je teška 20 kilograma, a stavio sam i kotur sa žicom, pa je još teži. Košta bar 600-700 evra”, kaže nam vlasnik samostalne zanatske radnje.

Provalnici su bili, prema njegovim rečima – mlađi par, žena i muškarac. Opremu su odvojili od aparata da bi sve to lakše izneli i stavili u vozilo koje im je bilo parkirano u blizini.

„Pojurio sam ih, a kad sam nju stigao, on je ušao u automobil i krenuo na mene. Pobegao sam preko puta, gore na prugu, a on je i uz to brdo krenuo za mnom, ali mu se tu automobil zaglavio. Izvadio je klešta za sečenje armature i udario me prvo po prstima. Bilo mi je bitno da me ne udari po glavi, jer je to težak alat. Pali smo, uspeo sam da mu otmem klešta i više ih nisam puštao. Pobegli su ka mostu”, priča.

Dok su se tako otimali oko alatke, napominje da su tuda prolazila neka vozila, ali su samo usporili da bi obišli veliku rupu.

„Okrenuli su glavu. Onda je naišao neko ko me je oslovio imenom, verovatno moja mušterija koju nisam prepoznao, i pitao da li mi treba pomoć jer mi je krv curila niz lice”, seća se.

Stigli su i policija i hitna pomoć, a u Urgentnom centru mu je zašivena leva arkada, snimljena ruka i glava. Provalnici su istog dana pronađeni, navodno po dokumentima ostavljenim u automobilu.

Pitali su ga zašto je trčao za njima. Zbog svog aparata, odgovara, mislio je da su ga odneli, ali trčao je i zbog dva dečja bicikla koja su ranije nestala iz radionice, a još nisu bila ni otplaćena iz učiteljskog kredita, kao i zbog svih onih obijanja u kojima je ostao bez bušilice, brusilice, elektromotora...

„Pet-šest puta su mi provaljivali radionicu. Dve-tri hiljade evra je tako odneseno za nekoliko godina. Radiš, štediš da bi kupio nešto, onda dođe neko i pokrade te. A ja od toga treba da živim i da platim porez državi, ali te tad ništa ne pitaju”, kaže Toma Sić.