Чудесни „пластични” новац

Светско тржиште електронског плаћања све више се усавршава, доносећи бројне погодности корисницима платних картица. Тренд преласка са готовине на платне картице захватио је и Србију, па све већи број људи свакодневно користи погодности електронског плаћања, јер, у поређењу са готовинским плаћањем, картице омогућавају брже трансакције, што за обичног човека значи мање чекања у редовима, више слободног времена, али и престанак бриге да ли има довољно готовине у новчанику.

Статистике показују да плаћање рачуна готовином траје најмање 33 секунде, а стандардном платном картицом 23 секунде. Рекордно брза трансакција од 12 секунди може се обавити помоћу последње генерације платних картица, израђених по такозваној PayPass бесконтактној технологији, за чију ауторизацију није потребан ни ПИН ни потпис. Већ је уведена у великом броју развијених тржишта широм света, а ускоро ће бити доступна и корисницима у Србији, каже Брајан Морис, менаџер за развој пословања на европским тржиштима у компанији „Мастеркард”.

„PayPass” бесконтактна технологија, коју је патентирао „Мастеркард”, а откупило је и неколико других светских брендова платних картица, има ту погодност да корисник и за време трансакције држи картицу у руци, не дајући је трговцу, што повећава безбедност. Значајни позитивни аспекти коришћења те најновије технологије су такође заштита животне средине и уштеда средстава. Наиме, овекартице омогућавају директно плаћање трошкова на лицу места, на пример, у јавном превозу, чиме се избегава штампање карата, што доприноси мањој употреби папира и потпуно се укидају трошкови штампања карата.

Могућност злоупотребе платних картица је сведена на минимум, али се превентивно корисници саветују да редовно проверавају изводе из банке, чувају слип рачуне и никако их не бацају на јавном месту. Приликом е-трговине, прво би требало да се провери да ли постоји тачна адреса и број фиксног телефона на који се може добити е-трговац, а такође власник картице никада не сме да укуца свој ПИН број на формуларима на Интернету. У случају да корисник сумња да је дошло до злоупотребе његове платне картице, треба одмах да се обрати својој банци.

Безбедност електронског плаћања је знатно унапређења увођењем ЕМВ чип технологије, а тренутно их у свету има 310 милиона издатих, од чега чак две трећине на европском континенту. Следећи корак у развоју картичарства биће прелазак на коришћење чип картица и персоналних читача картица приликом е-трговине. Та услуга ће омогућити да плаћање путем Интернета постане веома безбедно, а подразумеваће коришћење читача картице који ће бити прикључен на персонални компјутер. Приликом убацивања картице, корисник ће директно од банке добити јединствену шифру само за ту трансакцију.

У Србији постоји огроман потенцијал за развој е-трговине, али предуслов су адекватни прописи. У свету се све више дигиталних садржаја, на пример, музика, игрице и филмови, купује директно путем Интернета. Пракса је и да се туристички аранжмани, књиге, карте за све врсте превоза и улазнице плаћају путем Интернета. Пошто се све више користе мобилни телефони, а најновија генерација омогућава приступ Интернету, и картичарство ће се развијати у правцу да подржи трговину путем телефона. Додатни разлог за то је број корисника мобилних телефона, који далеко превазилази број корисника рачунара.