Сећање на Небојшу Глоговца

На крају године у којој нас је прерано напустио великан нашег глумишта Небојша Глоговац (1969–2018), оставивши овој култури у наслеђе десетине врхунских улога на филму, телевизији и у позоришту, изложбом фотографија коју је приредила Маја Медић осветљен је део његове чудесне и незаборавне каријере. Поставка је приређена у Филмској галерији Дворане Културног центра Београда. Поставку чини више од 40 фотографија из филмова и представа у којима је Глоговац играо. Тим поводом уприличен је разговор филмског редитеља Рајка Грлића и фотографкиње Маје Медић у коме је учествовала и публика. Организатор је КЦБ у сарадњи са Југословенским драмским позориштем.

То је била прилика да се поштоваоци овог глумца присете његових улога од првих појављивања у Мијачевој „Великој пљачки”, остварењу „Вуковар, једна прича” и многим другим које су се низале и које су му донеле и престижне награде, међу којима је и „Златна арена” у Пули за улогу у филму „Устав Републике Хрватске” редитеља Грлића.

Грлић се присетио како је почела сарадња са Глоговцем, који се у старту добро снашао у главној улози Вјекослава Краља, професора историје, хомосексуалца, трансвестита и хрватског националисте, који бива замољен да свом суседу, полицајцу српске националности, помогне да савлада Устав Хрватске.

– Први задатак – како је истакао редитељ – био је да Небојша савлада језик. Био сам запитан како ћу човека из Панчева, са херцеговачким коренима, претворити у Пургера. Позвао сам искусну лекторку, која је доста радила са глумцима. Она ми је бацила сценарио на сто и рекла „Ја волим Ваше филмове, али је испод Вашег нивоа да снимате филм о Србима и Хрватима” – испричао је редитељ и додао да је тек касније схватила да је то филм о самоћи.

– А са Глоговцем, који је имао одличан слух за језик, посао је глатко ишао – објаснио је Рајко.

Публика је имала прилику да погледа филм „Устав Републике Хрватске”.