Неочекивана празнина у космосу

Астрономе збуњује зјапећа празнина у празнини, а највише што тамо нема ничега: звезда, галаксија, "црних рупа", чак ни тајанствене тамне материје која прожима космос. Оријашка рупетина која достиже милијарду светлосних година једино исијава слабашно зрачење!

За сада нико не зна зашто се тамо налази, ни како је настала.

Бескрајни космос испуњен је видљивим звездама, гасом и прашином, највећи део материје је невидљив и назван тамном. Уочена је тако што привлачи (гравитација) околну видљиву, а у научничким главама означена је главним узрочником све бржег развлачења космоса.

И раније се знало да поједина подручја оскудевају у материји, једно такво постоји, заправо, у нашем блиском суседству – посматрајући у космичким размерама које се исказују милијардама светлосних година – на растојању од само два милиона светлосних година – али ниједно није толико огромно као, управо, обелодањено.

Да ли су космолози на искушењу да, донекле, промене своја општеприхваћена тумачења?

Иако далека пространства изгледају пуста, између галаксија које се једне од других све више удаљавају распростиру се гас и прашина, а и неухватљива тамна материја. И зрачења има у изобиљу, укључујући микроталасно заостало после непојамног распукнућа (Биг Банг) у којем је пре 13,7 милијарди година зачет космос.

Научници Универзитета Минесота (САД), под вођством професора Лоренса Радника, објавили су у познатом часопису "Астрофизикал џорнал" да су открили простор који се протеже готово десет билиона милијарди километара и у којем баш ничега нема. Користећи две врсте астрономских посматрања, установили су да је дотична празнина већа од ичега што је ико могао замислити.

"Запремина је хиљаду пута већа од уобичајено очекиване", објашњава Лоренс Радник. "За сада још нисмо сигурни: претпостављамо да тамо нема материје, чак ни обичне тамне".

Подручје лишено галаксија налази се на, отприлике, шест до десет милијарди светлосних година од нас, ближе замишљеном ободу космоса.

Прегледајући снимке начињене помоћу радио-телескопа који је хватао велике делове неба (Very Large Array, VLA), поменути астроном је уочио је веома простран предео у сазвежђу Еридани, југозападно од Ориона, са знатним мањком галаксија у односу на околину. У претходним осматрањима са летелице (сателит) "Вилкинсон" која је снимала позадинско микроталасно зрачење подручје је названо "хладна тачка". Зашто?

Позадинско микроталасно зрачење је траг или отисак преостао након "велике експлозије", чији протони стичу мале количине енергије пролазећи областима испуњеним материјом. Насупрот томе, губе свој набој јурећи празним подручјима, због чега је тај део неба хладнији. "Хладна тачка" је, иначе, први пут примећена 2004. године.

Када су и једна и друга запажања упоређена испоставило се да је то џиновска зјапећа недођија. "Једино објашњење јесте да тамо нема материје", каже Лоренс Радник, тврдећи да рупетина представља неправилност у ширењу свемира и да није у складу са досадашњим посматрањима и компјутерским опонашањем.

"Могла би то да буде статистичка игра природе, али верујем да је дивовска празнина", наглашава Џејмс Кондон, астроном из Националне радио-астрономске опсерваторије (НРАО).

"Изгледа као нешто што се мора озбиљно схватити ", додаје Брент Тали, професор астрономије на Универзитету Хаваји, који није био укључен у истраживање, мада проучава сличне појаве ближе Земљи. Он сматра да би астрономи, на крају, могли да пронађу нешто, али ће она и даље остати малтене празна.

Овакве рупе у свемиру настају, вероватно, када гравитација из подручја веће повуче материју из области мање густоће. После 13,7 милијарди година и ова је изгубила битку у надвлачењу.

"Закључак да тамо нема ни тамне материје може се испоставити прераним", упозорава астрофизичар Харви Танабаум из Харвард-Смитсонијевог центра. "Тешко је саопштити такву одлуку, тражиће се нове потврде".

У међувремену се огласио прослављени космолог Пол Дејвис са Универзитета Аризона рекавши да је откриће веома важно за проверу научних претпоставки у вези са младим космосом. Могућа одступања од "ширећег космоса" показала би да је такво објашњење на издисају, наговешћујући нову физику.