Српска је кућа с тремом

Који је то сељак дочекао комшију да пију кафу или врућу ракију на балкону, такав не постоји, говорио је Божидар Петровић, професор Архитектонског факултета у Београду, наглашавајући да је за српску народну архитектуру важан трем, јер се под тремом и руча и спава.

Још шездесетих година, у околини Рудника, никле су прве куће по замислима Боже Петровића. Данас се потез од његовог родног села Дићи до Коштунића, између Милешевца и Ораховца, назива „парком Божиних кућа”, али и простором опоравка српског градитељског наслеђа.

Фолклорна архитектура

– Петровић је успео да врати дух наше фолклорне архитектуре и споји га са модерним начином живљења. За традиционалне елементе било је места у модерној кући, која има гаражу, подрум, купатило, централно грејање. Он је успео да споји готово хиљадугодишње народно искуство градње са савременим начином живота – каже Бранко Бојовић, архитекта урбаниста, члан Академије архитектуре Србије.

Овај повратак традицији многи нису дочекали добронамерно јер тих година владали су модернистички принципи, али данас се народно градитељство све више уважава, па и улази у моду.

Бојовић објашњава да је у првој половини двадесетог века у архитектури владао интернационалистички правац с намером да потре све регионалне разлике. Намера није остварена због великих разлика у различитим поднебљима: стаклена кућа на Северном полу је непрактична због огромних трошкова грејања, а у тропском појасу због огромних трошкова хлађења.

– Куће Божидара Петровића су инспирација и за младе архитекте. У Шумадији има много одлично саграђених кућа, с тремовима, а не балконима. У Војводини се враћају природним материјалима – каже Бојовић.

Иако је архитекта Божидар Петровић изградио много лепих кућа у Србији, објавио четири књиге, имао изложбу у САНУ, његова делатност није прошла без отпора. Испрва није био ни професионално признат, није могао да предаје пројектовање на факултету, а у једном граду су одбили његов пројекат под изговором да неће да праве сељачке куће у урбаној средини.

Помогло му је то што је покрет модерне, који је радио серију јаких регионалних школа, почео да доживљава процват седамдесетих година и у свету. Најпре у Израелу, па у Јапану, а затим и у Јужној Америци.

Бојовић каже да је код нас народно градитељство имало велики прекид. Од средњовековних грађевина остали су манастири и понека тврђава као у Смедереву или Голупцу. Наша властела и владарске куће немају сачуване дворце у којима су живели јер су били направљени од дрвета.

– Модернизација у Србији почела је после Првог светског рата када почиње градња кућа од цигле у облику слова Т или на Г. Те куће немају тремове које карактеришу моравску кућу где можете да боравите напољу, а да будете у кући. Кућа на Г преузета је од Немаца. Мојој генерацији предавали су неки професори који су сматрали да је фолклорна кућа прошлост, да не може да се понови и да треба прећи на модеран архитектонски израз – присећа се Бојовић.

Стаклене фасаде на Ибарској магистрали

Западни утицаји осећају се у великим градовима, у блоковима на Новом Београду као што је „Марија Бурсаћ”, па у „Браће Јерковић”, у Крагујевцу, Краљеву, Загребу, Сарајеву.

Наш саговорник наглашава да у Србији на Ибарској магистрали имамо стаклене фасаде на кућама, што је сулудо у нашем климату. Људи само следе тренутне трендове.

– Божа Петровић у своје време није био прихваћен, али је сада дошло време да се на његове идеје гледа рационално и да се враћамо провереним и нашим искуствима. Лако је данас изградити модерну кућу с карактеристикама поднебља. Тај покрет се омасовљује јер људи схватају да је кућа део нашег идентитета као језик, свадба или ношња – каже наш саговорник.

Алпски кров није за нас

За шумадијску и моравску кућу карактеристичан је сухозид, камени зид од малтера, који практично не пропушта воду. Служи као темељ који подиже кућу од нивоа тла. Конструкција је од брвана испуњена чатмом (преко плетива од прућа), кров је плитак због јаких ветрова. Зато се наше куће и разликују од алпских, јер тамо нема ветрова али су велики снегови, па су потребни високи кровови због одбране од снега. У нашим условима високи кровови би се брзо деформисали због јаких удара ветрова

Гастарбајтерске палате

– Због копирања Запада, почели смо да градимо типске куће, у које су утрошене милијарде. Нажалост, у источној Србији настао је велики градитељски проблем. Гастарбајтери су трошили велике паре на зидање огромних кућа јер нису могли да тај новац улажу у приватни бизнис. Тако имамо феномен да се направи кућа са 40 соба а живи се у сутерену, у соби и кухињи – истиче Бојовић.