Изетбеговићева СДА кочи формирање Савета министара БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Од уверења због ког је око годину дана бринула јавност, да би бес хрватских странака – прегласаних у избору члана Председништва БиХ – могао довести до парализе БиХ, ствар се преокренула у тој мери да успоставу заједничких органа тренутно успорава тактизирање – Изетбеговићеве СДА. При томе ХДЗ БиХ Драгана Човића верује да се „наредних дана може до имена мандатара”, а Радио-телевизија РС извештава да је „СДА главни кочничар”. У новој парламентарној већини, како ствари засад стоје, требало би да буду Додиков СНСД, Изетбеговићева СДА и Човићев ХДЗ БиХ. Али истекао је рок у ком Председништво БиХ треба да предложи кандидата за председавајућег Савета министара БиХ. Предвиђено је да се то уради петнаест дана од конституисања Представничког дома парламента БиХ, што се десило 6. децембра. Већ постоји сагласност да то место припадне Зорану Тегелтији, кандидату СНСД-а, али она није формализована кроз конкретан предлог који треба да упути Председништво БиХ. Како се може чути, с тим послом из неког разлога одуговлачи Изетбеговићева СДА, то јест бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић. Али разлог за то није неслагање с предлогом кандидата који је изнела Додикова странка. Пре ће бити, како се претпоставља, да Изетбеговићева СДА формирање власти у заједничким органима покушава везати са успоставом власти на нивоу Федерације БиХ (ФБиХ) и тиме вероватно придобити бољу полазну основу за позиције у ентитетској власти. Такође, лидер СДА Бакир Изетбеговић је пре неки дан поменуо и потребу „четвртог партнера”. „По мени, то су левичарске странке – ДФ, СДП и Наша странка”, рекао је он.

Незадовољство СДА можда је додатно појачано чињеницом да је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ решила да се Дом народа ФБиХ попуњава по попису становништва из 2013. а не по оном спроведеном 1991. године, како је то захтевала СДА. Иначе, проблем у вези са попуном Дома народа појавио се пре две године када је Уставни суд БиХ уважио примедбе једног од хрватских политичких представника Боже Љубића и оспорио дотадашњи начин попуне Дома народа ФБиХ. Већ тада се појавила забринутост како би БиХ после избора могла бити „паралисана”. Но, Бакир Изетбеговић, лидер СДА, раније је уверавао да се то неће дозволити и да ЦИК БиХ има механизме да у одређеном тренутку разреши ту ситуацију. ЦИК БиХ је то пре неки дан и урадио, одлучивши да је меродаван последњи попис становништва, а одлуку су поздравили европски и међународни представници. Реч је, наиме, о привременој одлуци, јер измене изборног законодавства тек треба да буду решаване, а око тога како до тога доћи постоји несагласност између Хрвата и Бошњака. Та одлука ЦИК-а БиХ откочила је успоставу ентитетске власти у ФБиХ. Говорећи о формирању Савета министара БиХ, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да „Џаферовић нешто чека, ко зна шта”, а своје виђење за одуговлачење избора заједничких органа износе у „левичарском блоку” странака, политичкој групацији којој припада и Жељко Комшић, хрватски члан Председништва. Они кажу: „Политички циљеви ХДЗ-а БиХ и СНСД јесу ући заједно у Савет министара а онда Федерацију БиХ препустити да се ваља у политичком блату”, каже Џенан Ђонлагић, из Комшићеве Демократске фронте.

Донедавно се постављало и питање да ли је могуће да Човићево одуговлачење са формирањем власти поремети добре односе с Додиком, који би као изборни победник да што пре уђе у власт у Сарајеву, где у име РС тренутно седе кадрови из СДС-а и ПДП-а. Човић је на то одговарао да има начина да се то реши, док за успоставу владе ФБиХ пре неки дан каже: „Видећемо, иншалах (ако бог да)”.