Izetbegovićeva SDA koči formiranje Saveta ministara BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Od uverenja zbog kog je oko godinu dana brinula javnost, da bi bes hrvatskih stranaka – preglasanih u izboru člana Predsedništva BiH – mogao dovesti do paralize BiH, stvar se preokrenula u toj meri da uspostavu zajedničkih organa trenutno usporava taktiziranje – Izetbegovićeve SDA. Pri tome HDZ BiH Dragana Čovića veruje da se „narednih dana može do imena mandatara”, a Radio-televizija RS izveštava da je „SDA glavni kočničar”. U novoj parlamentarnoj većini, kako stvari zasad stoje, trebalo bi da budu Dodikov SNSD, Izetbegovićeva SDA i Čovićev HDZ BiH. Ali istekao je rok u kom Predsedništvo BiH treba da predloži kandidata za predsedavajućeg Saveta ministara BiH. Predviđeno je da se to uradi petnaest dana od konstituisanja Predstavničkog doma parlamenta BiH, što se desilo 6. decembra. Već postoji saglasnost da to mesto pripadne Zoranu Tegeltiji, kandidatu SNSD-a, ali ona nije formalizovana kroz konkretan predlog koji treba da uputi Predsedništvo BiH. Kako se može čuti, s tim poslom iz nekog razloga odugovlači Izetbegovićeva SDA, to jest bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović. Ali razlog za to nije neslaganje s predlogom kandidata koji je iznela Dodikova stranka. Pre će biti, kako se pretpostavlja, da Izetbegovićeva SDA formiranje vlasti u zajedničkim organima pokušava vezati sa uspostavom vlasti na nivou Federacije BiH (FBiH) i time verovatno pridobiti bolju polaznu osnovu za pozicije u entitetskoj vlasti. Takođe, lider SDA Bakir Izetbegović je pre neki dan pomenuo i potrebu „četvrtog partnera”. „Po meni, to su levičarske stranke – DF, SDP i Naša stranka”, rekao je on.

Nezadovoljstvo SDA možda je dodatno pojačano činjenicom da je Centralna izborna komisija (CIK) BiH rešila da se Dom naroda FBiH popunjava po popisu stanovništva iz 2013. a ne po onom sprovedenom 1991. godine, kako je to zahtevala SDA. Inače, problem u vezi sa popunom Doma naroda pojavio se pre dve godine kada je Ustavni sud BiH uvažio primedbe jednog od hrvatskih političkih predstavnika Bože Ljubića i osporio dotadašnji način popune Doma naroda FBiH. Već tada se pojavila zabrinutost kako bi BiH posle izbora mogla biti „paralisana”. No, Bakir Izetbegović, lider SDA, ranije je uveravao da se to neće dozvoliti i da CIK BiH ima mehanizme da u određenom trenutku razreši tu situaciju. CIK BiH je to pre neki dan i uradio, odlučivši da je merodavan poslednji popis stanovništva, a odluku su pozdravili evropski i međunarodni predstavnici. Reč je, naime, o privremenoj odluci, jer izmene izbornog zakonodavstva tek treba da budu rešavane, a oko toga kako do toga doći postoji nesaglasnost između Hrvata i Bošnjaka. Ta odluka CIK-a BiH otkočila je uspostavu entitetske vlasti u FBiH. Govoreći o formiranju Saveta ministara BiH, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da „Džaferović nešto čeka, ko zna šta”, a svoje viđenje za odugovlačenje izbora zajedničkih organa iznose u „levičarskom bloku” stranaka, političkoj grupaciji kojoj pripada i Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva. Oni kažu: „Politički ciljevi HDZ-a BiH i SNSD jesu ući zajedno u Savet ministara a onda Federaciju BiH prepustiti da se valja u političkom blatu”, kaže Dženan Đonlagić, iz Komšićeve Demokratske fronte.

Donedavno se postavljalo i pitanje da li je moguće da Čovićevo odugovlačenje sa formiranjem vlasti poremeti dobre odnose s Dodikom, koji bi kao izborni pobednik da što pre uđe u vlast u Sarajevu, gde u ime RS trenutno sede kadrovi iz SDS-a i PDP-a. Čović je na to odgovarao da ima načina da se to reši, dok za uspostavu vlade FBiH pre neki dan kaže: „Videćemo, inšalah (ako bog da)”.