Картијеов „Тути-фрути”

Шта рећи о овом накиту изузев да је прелеп и прескуп, и да има шармантно име? Али, то име може да пробуди и разне асоцијације па да тако тема буде нешто више од само баснословно скупог накита за богате даме.

Огрлица је круг, а круг је, између осталог, и симбол различитог значења речи:

− први круг, симболизује дословни смисао,

− други круг, алегоријски смисао,

− трећи круг, мистични смисао.

По дефиницији, огрлица је украс од метала, бисера или драгог камења, мање или више раскошан, а носе га и мушкарци и жене у свим цивилизацијама. Осим што служи за украс, може значити и достојанство, а понекад има и еротско значење. Њен сте роб ако вас стегне око врата, а њен господар ако у њој уживате.

Тути-фрути може бити на танком концу нанизана зелена зрна белог грожђа, трешње, јагоде, малине и љубичасте купине, које је уморна млада берачица воћа ставила себи око врата да би привукла пажњу свог драгана, па да би овај, после бербе, ошамућен од сунца, дошао и засладио се на њеним грудима.

Али, ова огрлица, чије је име „тути-фрути”, није од слатких плодова природе, већ је израђена од платине и белог злата, дијаманата, сафира, рубина, тиркиза, смарагда, аметиста... Њена је цена баснословна и сматра се ремек-делом дизајна из богате ризнице Картијеових. Прва верзија је из 1936, а друга из 1963. године. Њена копија шета светом на турнеји велике изложбе под називом „Снага стила − Картије”, од Лисабона, преко Прага до Рима... и даље.

Прати је фотографија чувеног фотографа Сесила Битона на којој Валис Симпсон 1959. године, у Палм Бичу, плеше са својим мужем војводом од Виндзора и огрлицом „тути-фрути” око врата.

Кренувши у ноћни провод, мадам Симпсон је плаве купине и друго шарено воће препустила берачици на пољу обасјаном сунцем.

Породица Картије

Компанија за дизајн, производњу и продају накита, основана је у Паризу 1847. године. Оснивач је био Луј Франсоа Картије (1819–1904). Његов син, Алфред Картије (1841–1925), унапредио је очеву радионицу у место за дизајнирање и лансирање луксуза за богату клијентелу на адреси Руе де ла Паиx, 1898. године. Исте године син Алфреда Картијеа − Луј Јосеф (1875–1942) наставља традицију, прихвата изазов и још више усавршава посао. На преласку из 19. у 20. век, „Картије” је већ солидно етаблирана компанија за израду скупоценог накита са препознатљивим дизајном, која успоставља чврсте везе са краљевским кућама и крунисаним главама широм света. Године 1902, други син Алфреда Картијеа, Пјер (1878–1964), отвара јувелирницу у Лондону, а 1909. у Њујорку. Картијеови нису познати само по свом фасцинантном накиту изванредне лепоте и вредности већ и по производњи, обликовању и унапређењу луксузних предмета и ручних сатова укључујући и онај за познатог бразилског авијатичара Алберта Сантос-Димона. Од 1931. године почињу с дизајнирањем и лансирањем луксузних сатова отпорних на воду.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs