Битка за Београд

Грађани Београда јуче су бирали нови градски парламент. На 1.147 бирачких места могло је да гласа 1.517.783 житеља престонице. По закону, Београђани ће нову градску власт добити за највише три месеца. За највише два месеца мораће да се зна ко ће бити председник Скупштине града и секретар, док је рок за именовање градоначелника 12. август.

За наклоност бирача на овим локалним изборима такмичило се 10 политичких партија и коалиција странака. За разлику од локалних избора 2004. године, грађани овога пута нису имали прилику да се директно изјасне ко ће бити први човек престонице. Према Закону о главном граду њега ће, тајним гласањем, бирати одборници победничке партије или, што је извесније, већинске коалиција странака градског парламента. Градска изборна комисија има обавезу да коначне резултате гласања објави у року од 24 сата од затварања биралишта.

У протекле четири године градом је управљала коалиција странака такозваног демократског блока – Демократска странка, Демократска странка Србије и Г17 плус. Највећи број одборничких мандата – 34 – на претходним изборима освојила је Демократска странка за коју су гласала 160.594 грађанина. За петама ДС-у била је Српска радикална странка којој су поверење указала 131.044 гласача на основу којих је освојила 27 мандата. Демократска странка Србије добила је 62.987 гласова и 13 мандата, Социјалистичка партија Србије је са 27.563 гласа освојила шест мандата, Г17 плус са 24.511 гласом пет мандата, а Покрет „Снага Србије” са 23.600 гласова такође пет мандата.

На основу Закона о главном граду сада је повећан број одборника у градском парламенту, тако да ће уместо досадашњих 90 у клупама седети 110 одборника. Овакво„проширење”, по мишљењу политичких аналитичара, не може да промени однос снага политичких партија у градској скупштини, већ ће само пружити шансу већем броју насеља да имају своје представнике.Они ће, као и до сада, бирати председника Скупштине из сопствених редова, као и заменика градоначелника и 13 чланова Градског већа.

Заменик првог човека Београда од сада ће морати да буде изабран из редова одборника, али му по избору на нову функцију престаје одборнички мандат. Градско веће чиниће градоначелник, заменик градоначелника, као и чланови Градског већа. Градског менаџера и архитекту предложиће градоначелник који ће у свом кабинету моћи да има још највише три помоћника.

Иако ове године грађани не бирају директно градоначелника Београда, врло брзо после расписивања избора највеће политичке партије и коалиције су истакле своје кандидате за првог човека престонице. Радикали су први објавили да је њихов кандидат за градоначелника Александар Вучић и тако „натерали” и остале партије да „отворе” карте.Врло брзо су своје прве људе за челну функцију обелоданили ДС – Драгана Ђиласа, ДСС – Александра Поповића, ЛДП – Биљану Србљановић и СПС – Жарка Обрадовића. Истицањем кандидата у први план, политичке партије направиле су пометњу међу бирачима. Пред сам крај кампање, једно од истраживања јавног мњења показало је да већина грађана није обавештена и не зна да после 11. маја неће бити другог круга за избор градоначелника.

Градски челници партија Демократске странке и Демократске странке Србије у изборној кампањи углавном нису искључивали да би и унаредном мандату могла да уследи нова коалиција између ове две странке. Драган Ђилас на почетку кампање у више наврата је изјавио да је градска влада много тога урадила, да је задовољан четворогодишњом сарадњом са ДСС и тако наговести да је у Београду могућа нова влада „демократског” блока.  

Да би ДС могао да буде добар партнер и у наредној подели власти недавно је рекао и Ненад Коматина, представник ДСС-а,  док Биљана Србљановић и лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић, нису крили да би ова странка радо са ДС-ом и Г17 делила власт у главном граду. Александар Вучић није се изјашњавао о могућој постизборној коалицији, као ни представници СПС-а.