Bitka za Beograd

Građani Beograda juče su birali novi gradski parlament. Na 1.147 biračkih mesta moglo je da glasa 1.517.783 žitelja prestonice. Po zakonu, Beograđani će novu gradsku vlast dobiti za najviše tri meseca. Za najviše dva meseca moraće da se zna ko će biti predsednik Skupštine grada i sekretar, dok je rok za imenovanje gradonačelnika 12. avgust.

Za naklonost birača na ovim lokalnim izborima takmičilo se 10 političkih partija i koalicija stranaka. Za razliku od lokalnih izbora 2004. godine, građani ovoga puta nisu imali priliku da se direktno izjasne ko će biti prvi čovek prestonice. Prema Zakonu o glavnom gradu njega će, tajnim glasanjem, birati odbornici pobedničke partije ili, što je izvesnije, većinske koalicija stranaka gradskog parlamenta. Gradska izborna komisija ima obavezu da konačne rezultate glasanja objavi u roku od 24 sata od zatvaranja birališta.

U protekle četiri godine gradom je upravljala koalicija stranaka takozvanog demokratskog bloka – Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus. Najveći broj odborničkih mandata – 34 – na prethodnim izborima osvojila je Demokratska stranka za koju su glasala 160.594 građanina. Za petama DS-u bila je Srpska radikalna stranka kojoj su poverenje ukazala 131.044 glasača na osnovu kojih je osvojila 27 mandata. Demokratska stranka Srbije dobila je 62.987 glasova i 13 mandata, Socijalistička partija Srbije je sa 27.563 glasa osvojila šest mandata, G17 plus sa 24.511 glasom pet mandata, a Pokret „Snaga Srbije” sa 23.600 glasova takođe pet mandata.

Na osnovu Zakona o glavnom gradu sada je povećan broj odbornika u gradskom parlamentu, tako da će umesto dosadašnjih 90 u klupama sedeti 110 odbornika. Ovakvo„proširenje”, po mišljenju političkih analitičara, ne može da promeni odnos snaga političkih partija u gradskoj skupštini, već će samo pružiti šansu većem broju naselja da imaju svoje predstavnike.Oni će, kao i do sada, birati predsednika Skupštine iz sopstvenih redova, kao i zamenika gradonačelnika i 13 članova Gradskog veća.

Zamenik prvog čoveka Beograda od sada će morati da bude izabran iz redova odbornika, ali mu po izboru na novu funkciju prestaje odbornički mandat. Gradsko veće činiće gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i članovi Gradskog veća. Gradskog menadžera i arhitektu predložiće gradonačelnik koji će u svom kabinetu moći da ima još najviše tri pomoćnika.

Iako ove godine građani ne biraju direktno gradonačelnika Beograda, vrlo brzo posle raspisivanja izbora najveće političke partije i koalicije su istakle svoje kandidate za prvog čoveka prestonice. Radikali su prvi objavili da je njihov kandidat za gradonačelnika Aleksandar Vučić i tako „naterali” i ostale partije da „otvore” karte.Vrlo brzo su svoje prve ljude za čelnu funkciju obelodanili DS – Dragana Đilasa, DSS – Aleksandra Popovića, LDP – Biljanu Srbljanović i SPS – Žarka Obradovića. Isticanjem kandidata u prvi plan, političke partije napravile su pometnju među biračima. Pred sam kraj kampanje, jedno od istraživanja javnog mnjenja pokazalo je da većina građana nije obaveštena i ne zna da posle 11. maja neće biti drugog kruga za izbor gradonačelnika.

Gradski čelnici partija Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije u izbornoj kampanji uglavnom nisu isključivali da bi i unarednom mandatu mogla da usledi nova koalicija između ove dve stranke. Dragan Đilas na početku kampanje u više navrata je izjavio da je gradska vlada mnogo toga uradila, da je zadovoljan četvorogodišnjom saradnjom sa DSS i tako nagovesti da je u Beogradu moguća nova vlada „demokratskog” bloka.  

Da bi DS mogao da bude dobar partner i u narednoj podeli vlasti nedavno je rekao i Nenad Komatina, predstavnik DSS-a,  dok Biljana Srbljanović i lider LDP-a Čedomir Jovanović, nisu krili da bi ova stranka rado sa DS-om i G17 delila vlast u glavnom gradu. Aleksandar Vučić nije se izjašnjavao o mogućoj postizbornoj koaliciji, kao ni predstavnici SPS-a.