Обновљена два века стара црква у Чоки

Суботица – На божићно јутро верници у Чоки крочиће под рестауриране сводове Римокатоличке цркве Светог тројства. Погледом ће прелетати преко освежених боја, обновљених зидних слика и украсних детаља које сада први пут виде у изворној лепоти јер су пре тога деценијама пропадали до границе потпуног нестајања.

Ово је трећа година како Горан Болић и мр Александра Јефтић, рестауратори Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице, са сарадницима обнављају масивно и вредно здање изразите лепоте. Овог децембра температуре су биле већ у дубоком минусу када су последњи пут превукли четкицом враћајући сјај сликама старих мајстора.

„Радили смо у више фаза што је било условљено тешким оштећењима у унутрашњости цркве, као и начином финансирања, јер посао на обнови, свих ових година одвија се уз подршку Министарства културе. Зидна декорација Цркве Светог тројства је изузетно класицистичко дело великих површина и захтевних детаља. Због лошег стања у којем се налазило, приступ конзерваторско-рестаураторским радовима је врло сложен и захтева велику професионалну посвећеност”, каже за „Политику” Горан Болић.

У мањим местима, као што је севернобанатска општина Чока са нешто више од четири хиљаде становника, храмови су места окупљања, неформални центар и његова средишња тачка, па се и њиховом обновом чува како историја, тако и заједница која се око ње окупља. Римокатоличкој цркви Светог тројства је, судећи по лепоти и величини, ту улогу још пре више два века наменио њен градитељ Лајош Марцибањи. Летописи бележе: 1783. богати племић Лајош Марцибањи од Бечке коморе тражи дозволу да оснује плебанију и стан за учитеља. Наредне године подигнута је капела која је недовољна да прими све вернике. Зато је 1803. године постављен камен темељац за градњу цркве, а ктиторство, након смрти Лајоша, настављају синови Леринц и Јанош. Након пет година црква је подигнута и Леринц одлази у Беч где купује слике, мобилијар, и црквене ствари потребне за одржавање служби.

Није се штедело ни на градњи, ни на уређењу цркве. Репрезентативан спољни изглед, надопуњен је богатом барокном пластиком и ритмом лукова и сводова у унутрашњости храма. Сликарски радови изведени су у духу најбољих барокних остварења, а у студији коју је урадио Међуопштински завод за заштиту споменика културе, наводи се да се сликарство приписује радионици Паула Трогера, професора бечке академије и једног од водећих сликара монархије с почетка 18. века.

Рестауратори Александра Јефтић и Горан Болић пажљиво су, радећи три године заредом на ентеријеру цркве, сачували сликарство Цркве Светог тројства као споменика културе од изузетног значаја. Кажу, посао је био мукотрпан, и због величине самог објекта и површина које су захтевале санацију, као и због степена њиховог оштећења. Међутим, обнова још није окончана.

„Преостала је последња фаза која обухвата радове на зидној декорацији трећег травеја (средишњег дела цркве) и хора. Споменички значај здања превазилази могућности ове мале заједнице и надамо се да ће и наредне године министарство наставити да финансира обнову Цркве Светог тројства како би јој у потпуности вратили првобитни сјај”, наводи Болић.