Ђукановић не престаје да оптужује Србију

Председник Црне Горе Мило Ђукановић не престаје да прозива Србију за све и свашта. После изјава да је Србија анектирала Црну Гору, оптужби у париском „Фигароу” да је „Београд извор проблема на Балкану”, да власт хоће да створи „велику Србију” (!), у најновијем интервјуу црногорској телевизији иде још даље – оптужује Србију да је „заоштрила односе са комшијама – Загребом, Приштином (!?) па и Подгорицом”. „Одређени кругови у Србији, носиоци власти, медијски и СПЦ веома су се трудили да заоштре свој однос према Црној Гори”, устврдио је у емисији „Жива истина”. Без имало скрупула, последњи комуниста на државном челу у Европи, али и шире, још тврди да Србија „финансира активности које су отворено усмерене на деструкцију државе ЦГ”! Мисли притом, како каже, на просрпску опозицију у Црној Гори. Ова тврдња је на линији његових изјава о наводном покушају „атентата” на њега, зашта је оптужио Русију и Србију. Овакво понашање ауторитарног Мила најблаже речено је – непристојно.

Агресивним обрушавањем на Београд Мило жели да прикрије чињеницу да су у сваком сегменту живота у Црној Гори Срби дискриминисани. Из Устава се избацује српски језик, протерују српски писци из лектире, хапсе универзитетски и средњошколски професори, кажњавају ђаци што паролама подсећају на Мојковачку битку, што траже ћирилицу, одузимају се пасоши српским лидерима, уз образложење да „много путују у Београд, Москву”, забрањује се улаз српским интелектуалцима, уводи се деликт мишљења, прогоне они који славе подгоричку скупштину, па се чак уклањају спомен-плоче на гробовима на којима су епитафи посвећени српству и Србији. На спољнополитичком плану признао је независност Косова, свуда је у међународним форумима гласао против Србије, послао официре на КиМ, војног аташеа да присуствује свечаности „Олује” у Хрватској. И још много тога.

У Црној Гори, више од 30 одсто живља се изјашњава као Срби. Више од 50 одсто пише и говори српским језиком. Али, у државним органима нема ниједног Србина. Ни на функцијама у јавном сектору, за разлику од других – албанске, бошњачке, хрватске, које су знатно мање. На делу је покушај насилне асимилације Срба. Србија је спремна за двојна држављанства, како то грађани у две државе траже, али Црна Гора на то не пристаје. У Србији Црногорци уживају сва права, па и да буду државни функционери. Црногорски студенти уживају све привилегије као српски, на ВМА, КЦС Србије се лече пацијенти из ЦГ као српски.

Није нимало случајан тајминг појачавања антисрпске реторике Ђукановића. Она је у склопу јачања свеопштих притисака да Србија призна Косово и на линији је спонзора свега онога што је Приштина чинила у последње време.

Председник Вучић је смирено и бираним речима реаговао на последње оптужбе Ђукановића, раније су оне изостале. Међутим, то што је српски председник политички коректан не може да обузда Мила. Требало је да уследи званичан државни демарш, јер, како је и сам Вучић више пута рекао „Србија неће бити врећа за ударање”. Не дозволимо то ни Милу Ђукановићу, зарад српског живља у Црној Гори и мира на Балкану.

Драгиша Петровић,

новинар, Крагујевац