Национална признања уз строже критеријуме

Министарство културе и информисања, потврдили су јуче за „Политику” одговорни људи у овој институцији, урадило је радну верзију Закона о изменама и допунама Закона о култури која би ускоро требало да буде послата на мишљење надлежним министарствима, а у којој је на свеобухватан начин прецизирано питање националних признања, у јавности познатог као националне пензије. Критеријуми ће, како сазнајемо, бити оштрији него раније, јер је уочено да је током претходних година било и политизације и импровизације у избору уметника „националних пензионера”. После шест година паузе тако ће се поново додељивати признања за врхунски допринос националној култури. Додела националних пензија, да подсетимо, започела је 2007. када је министар културе био Војислав Брајовић као „реванш државе према уметницима који су их заслуживали”, а обустављена 2013. за време министра Ивана Тасовца.

– После ступања на снагу Закона о измени Закона о култури, влада би требало да донесе Уредбу којом ће се ускладити ново законско решење у тежњи да се дође до најбољих критеријума и мерила, како би се што транспарентније и ефикасније приступило додели националних признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина. Министарство културе и информисања је у овој години одржало више округлих столова на ту тему са идејом да се пронађу оптималног решења – подсетили су јуче из ресорног министарства.

Од 1. јануара 2019. године уметничка удружења ће, као и раније, предлагати кандидате за „националне пензије”, а коначну одлуку доносиће или Национални савет за културу у новом сазиву или комисија коју одреди Министарство културе и информисања.

Од 2007. до 2013. националну пензију добила су 523 ствараоца, а тренутно овај статус има око 300 уметника, што значи да се број уживалаца овог признања преполовио. Тренутно 306 уметника и радника у култури прима месечни износ од 50.000 динара, а од 2013. године конкурс за нове кандидате није објављиван.

Да би уметник добио признање треба да је држављанин Србије, а постоји идеја да се признање веже за пребивалиште, да је остварио право на пензију и да има репрезентативан уметнички рад, односно најзначајније награде из своје области. У области позоришта и филма, сазнајемо, проблематично је коју награду бодовати јер има више признања за животно дело: „Добричин прстен”, „Павле Вуисић”, „Златни беочуг”, „Стеријина награда”…

Међу досадашњим добитницима националног признања су Милован Витезовић, Милан Лане Гутовић, Љиљана Драгутиновић, Горан Султановић, Предраг Мики Манојловић, Оливера Катарина, Мирослав Илић, Мерима Његомир, Миња Субота...

Истакнути уметници у Македонији, рецимо, примају 500 евра месечно од државе, у Румунији се заслужнима увећа пензија 50 одсто кад оду у пензију, а у Аустрији, Лихтенштајну и Швајцарској држава уметницима уплаћује разлику пензије до 2.000 евра.