Неки антибиотици могу бити опасни за аорту

Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) у сарадњи са фармацеутским кућама упутила је писмо здравственим радницима о постојању ризика за проширење и расцеп зида аорте (највећег крвног суда) код пацијената који користе антибиотике из групе флуорохинолона. У писму се наводи да ови лекови могу да увећају ризик од поменутих тегоба посебно код старијих особа и да ове медикаменте треба користити тек након пажљиве процене користи и ризика и након разматрања других терапијских опција.

„Пацијенти би требало да буду обавештени о ризику од настанка анеуризме и дисекције аорте и о потреби да затраже хитну медицинску помоћ у случају изненадног оштрог бола у пределу абдомена, груди или леђа. Подсећамо да здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на лек Националном центру за фармаковигиланцу АЛИМС-а”, наводи се у писму лекарима.

Међутим, Павле Зелић из АЛИМС-а каже за „Политику” да ово не значи да грађани имају разлога за забринутост.

– Овде је реч о писму за здравствене раднике, јер таква упозорења у вези са лековима издајемо на сваких неколико дана. Важно је да се људи умире и да не паниче, јер ово упозорење не значи да они сада више не смеју да пију антибиотике – додао је Зелић.

Професор др Лазар Давидовић, директор Клинике за васкуларну хирургију Клиничког центра Србије, каже за наш лист да њих АЛИМС није упознао са овим сазнањима, као и да до сада није видео ниједну озбиљну студију на тему повезаности употребе антибиотика и расцепа аорте.

– Да би се нека болест повезала са нечим, потребно је обавити озбиљне студије, које укључују велики број болесника. У овом тренутку не могу да кажем да ли је неко имао поменуте проблеме због антибиотика или је из других разлога постао склон проширењу и расцепу аорте. Према мом сазнању, једнократна употреба неког препарата тешко да може да има неку врсту негативних ефеката по здравље, јер је обично потребно да неко више година употребљава неки препарат да би се видело да ли је он баш довео до нежељеног ефекта – сматра др Давидовић.

Анеуризма (проширење крвног суда) и расцеп аорте су ретки догађаји који се годишње јављају код три до 30 особа на 100.000 људи. Расцеп зида аорте је озбиљно здравствено стање које доводи до крварења, али и смрти. Већем ризику од овог проблема изложене су особе које имају хипертензију, али и одређене генетске поремећаје који укључују промене на крвним судовима. Сматра се да пре узимања антибиотика флуорохинолона за системску или инхалациону примену пацијенти треба да обавесте лекара уколико су у породици имали проблеме са анеуризмама и пуцањем аорте, Марфанов и Ехлер-Данлосов синдром, атеросклерозу…

И Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) издала је пре неколико дана слично упозорење везано за лекове из групе флуорохинолона. Међутим, напоменуто је да особе које већ узимају ове антибиотике не би требало да прекину терапију без претходног разговора са лекаром.

– Приликом прописивања лекова понашаћу се као и до сада: уколико је корист од антибиотика већа од нежељених ефеката пацијенти треба да их узимају. Али, да би лекари пратили новине у вези са лековима морају да имају приступ интернету у здравственим установама, што углавном немају, па једино када су код куће могу да прате најновија сазнања – напомиње прим. др Милица Николић Урошевић, из београдског Дома здравља „Врачар”.

У флуорохинолоне се убрајају ципрофлоксацин, левофлоксацин, гемифлоксацин, моксифлоксацин, офлоксацин. Користе се код компликованих инфекција уринарног тракта, респираторних инфекција, хроничног остеомијелитиса изазваног такозваним грам-негативним организмима… На нашем тржишту постоји 28 лекова из ове групе антибиотика, за које је задужено 16 произвођача и дистрибутера.

Шта су хинолони

Проф. др Мијомир Пелемиш, специјалиста инфектологије и клиничке фармакологије, истиче да хинолони представљају групу синтетских лекова, а примењују се најчешће у лечењу озбиљних инфекција респираторног и уринарног тракта. Могу су примењивати и у случају других инфекција, уколико су одређени антибиотици неефикасни (према резултатима антибиограма), уз напомену да се не смеју давати деци до 18 година, трудницама и дојиљама.

– Посебно треба истаћи да они спадају у резервне антибиотике. За сваку инфекцију је одређено колико дуго се ови антибиотици дају. Мислим да се код нас прописују више него што ми који се бавимо овим проблемом препоручујемо. Из саопштења које је издао АЛИМС не видим ниједан аргумент да треба да мењамо правила прописивања ових лекова, уколико се придржавамо индикација које су јасно написане у упутству које је управо издао АЛИМС. Пацијенти могу слободно да узимају ове лекове и даље. Наравно, искључиво уз контролу надлежног лекара – рекао је др Пелемиш.