Шта је проблем, застава РС или застава БиХ

Да ли је проблем застава Српске или застава БиХ? Ова друга нема везе са БиХ, наликује на заставу ЕУ, логичније би било да личи на заставу УН, а најреалније да имитира заставу НАТО-а.

Инцидент око заставе РС у Председништву БиХ неки су схватили као провокацију смишљену само да иритира Бошњаке. Да ли је баш тако? Застава није тек комад шареног платна, него садржи снажну родољубиву или домољубиву поруку. Подигнута застава је симбол победе, оборена – симбол пораза, на пола копља – симбол жалости, под заставом се гине, са њом се слави. Застава БиХ, међутим, не симболизује ниједан национални идентитет у БиХ па се са њом нико не идентификује. Интимно ни Бошњаци јер на њој нема ништа ни муслиманско, ни бошњачко, ни босанско. Није та застава ни државна, јер БиХ није суверена него под протекторатом.

Наметнуо ју је в. п. Вестендорп пошто представници конститутивних народа нису могли да се сложе око националне симболике распоређене на три једнака поља једног барјака БиХ. Све што би једни ставили на своју трећину, иритирало је друге. ОХР је пресекао конкурсом за дизајнере и октроисао решење у коме се није могло препознати ни БиХ, ни народи који у њој живе. Плава и жута позадина са белим звездицама једино је упадљиво асоцирала на заставу ЕУ.

Дизајнера победника на конкурсу ОХР-а очито је инспирисала аспирација на чланство у ЕУ која је била једино што је повезивало Бошњаке, Хрвате и Србе. Међутим, у међувремену се више унија балканизовала него што се Босна европеизовала. Европско опредељење претворило се у мантру коју сви понављају, а нико је више не узима озбиљно. Ни Делоров ни Римски рецепт за спасавање ЕУ дугорочно или трајно не рачуна на БиХ, а у њој се младеж спрда са европерспективом и оде у иностранство.

Проевропска застава БиХ припада времену када су Анри Бернар Леви & comp. Сарајлијама причали бајке како је овај већ тада безмало муслимански град „отеловљење европског сна”, а бошњачки аудиториј фантазирао да ће чим рат стане БиХ експресно ући у ЕУ. Времену, када су се у Хрвати у Херцег Босни радовали обећаној конфедерацији са матицом, а Срби наивно веровали да ће креатори Дејтонског споразума држати потписаног.

Зар онда не би за БиХ било примереније визуелно решење дизајнирано по мустри заставе УН? БиХ је чланица УН, а не ЕУ. БиХ је протекторат УН, а не ЕУ. Високи представници редовне извештаје о стању на терену шаљу у Њујорк, а не у Брисел. Дакле, било би логичније да се на бледоплавој основи заставе УН, међу укрштеним белим маслиновим гранчицама уцртају обриси БиХ с границама ентитета и кантона. Или да, уместо тога, буде насликан Инцков лик са белим шлемом на глави. В. П. и данас располаже диктаторским бонским овлашћењима, а он ће на тој функцији изгледа остати „доживотно ”.

Али, актуелно, постоји још адекватније решење: застава БиХ да буде стилизована застава НАТО-а. Док ЕУ, забављена својим јадом, унедоглед условљава и одлаже, НАТО хрли ка БиХ спуштајући критеријуме за пријем. Више није препрека ни што невољна Српска неће војну имовину да пренесе на БиХ. Столтенберга и Саливена није омело да активирају МАП ни резолуција Скупштине РС о војној неутралности, ни резолутан став председника Председништва БиХ да „неће подржати ништа везано за НАТО”.

Ради се на убрзаном унутрашњем попуњавању празнина на балканском санитарном коридору према Русији. Бошњаци и Хрвати немају резерви, али све се и предузима због „малих Руса” као потенцијалној петој колони „великих”. Две братске институције лоциране у Бриселу замениће заставу про-ЕУ, заставом про-НАТО. Прижељкивани западноевропски рахатлук  биће замењен за дреждање на границама Русије и Кине. На загаситоплавој застави НАТО-а у центру стоји стилизовани плаво-бели компас који ће добро доћи Бошњацима дезоријентисаним између Блиског истока и Дивљег запада. Беспослени Инцко могао би да пободе заставу НАТО-а у Сарајеву и оде из БиХ.

Из Бањалуке су, међутим, поновили и да ће следити војно неутралну матицу, да се залажу за разоружање БиХ и да ће у крајњој линији одржати референдум. Али видели смо у БЈРМ колико наредбодавци најмоћније војне организације држе до демократије. Довољно им је да у РС „за” гласа и 0,1 одсто па да закључе да поред већине Бошњака и Хрвата има и натофилних Срба, а рачунаће укупан резултат на нивоу БиХ. Нисмо ли то већ гледали на референдуму 1992?  Чак је и званично било објављено да за сецесију БиХ није гласала уставно обавезна двотрећинска већина, али ко те пита.

Зато је важно што председавајући БиХ уз себе држи столну заставицу РС. ТВ камере је не могу заобићи нити му је било ко може ноћу украсти. Тек да подсети да се Српска ипак нешто пита у Сарајеву, уколико муслимански град хоће да буде престоница БиХ, а поред осталог и о застави НАТО-а у Сарајеву. Српске комшије у Босни ионако деле традицију погибије на Источном фронту, па ако опет хоће, бујрум.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику лист